Ја сам хтео Југовиће...
| Ја сам хтео Југовиће... Писац: Павле Соларић |
Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка,
Славу српских обновити с’ старине јунака,
Али струне, кад се машим до моје самвике,
Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
Ја пристројим нове струне, согласим самвику,
Начнем Марка Краљевића, храброг вјека дику,
Душанову величати станем силу рубов,
Но самвика возглашаше опет само — љубов.
Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће,
Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв’јеће.
Извор
[уреди]- Лесковац, М. 1972. Антологија старије српске поезије. Нови Сад: Матица српска. стр. 112.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 203 године.
|