Ја припиња’ свог добра дората
Испод града на зелен-ливоду,
Ја припиња’, неко одапиња,
Те ми доро двору долићаше.
Вира моја причуват ћу дору, 5
Те га припе' за струк босиока,
А ја лего’ у рудину траву,
Те ја поче’ санак боравити.
Стаде ука из зелена луга,
Кад ето ти лијепе дивојке, 10
Поче мога дору отпињати,
А ја скочи’ из рудине траве,
Увати’ је за бијелу руку,
Па је баци’ за се на дорина,
Одведо’ је постарилој мајци. 15
