Ја посади виту јелу,
Виту јелу на камену,
Ја посади виту јелу,
Виту јелу на камену,
Ајде Лено, бели беклено! 5
Па остави дилбер Лену
Да ми чува виту јелу.
Ал’ не прође ни недеља,
Од Лене ми абер дође:
„Јела ти се осушила, 10
И гране ти разбацала,
Лена ти се испросила,
Оће да ти се удаје!“
Бован:
Ја посади виту јелу,
виту јелу на камену,
па оотави дилбер Лену
да ми чува виту јелу,
ал' не проће ни недеља, 5
од Лене ми абер дође:
„Јела ти се осушила,
и гране ти разбацала,
Лена ти се испросила,
оће да ти се удаје!” 10
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 205.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 47.
