Ја обиђох земљу и градове
На својему коњу помамноме,
Ниђе мене не забоље глава
Док не дођох двору материну;
А кад дођох двору материну 5
Љуто мене забољела глава,
Срце каже да ћу умријети.
Жао ми је коња оставити;
Да бих коња мајци оставио,
Мајка ми је слаба и нејака, 10
Не море га зоби назобити,
Ни лађане воде напојити;
Да бих коња брату оставио,
Братац ми је добар духанџија,
Дао б' коња за лулу духана; 15
Да бих коња сеји оставио,
Сеја ми је итра везилица,
Дала б' коња за канчео свиле;
Да бих коња љуби оставио,
Љуба ми је ока курваљива, 20
Кад намигне, стотину их дигне.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 86-87.
