Ја имадо’ коња крилатога

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Ја имадо’ коња крилатога]

Ја имадо’ коња крилатога,
Ја обиђо’ земљу и градове,
Све на своме коњу крилатоме.
Ниђе мене не забоље глава,
Док не дођо двору бијеломе, 5
Код двора ме забољела глава;
Није м’ жао што ћу умријети,
Жао ми је коња оставити;
Да би’ га ја ћаки[1] оставио,
Ћако ми је врло дуванџија, 10
Дао би га за лулу длвана!
Да би га ја брацу оставио
Брацо ми је врли пијанџија,
Дао би га за чашу ракије!
Да би га ја сеји оставио, 15
Сеја ми је врла везиљица,
Дала би га за кончево[2] свиле;
Да би га ја мајци оставио,
Мајка ми је стара и нејака,
Не б’ га могла зоби назобити 20
Ни лађане воде напојити!



Референце[уреди]

  1. ћако-отац
  2. кончево - канура, струка свиле

Напомене[уреди]

Уз збирку Милана Обрадовића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. АСАНУ 25-2 бр. 118 (120)

Варијанта: Обрадовић, 25-2 бр. 185 (171), Рајковић 12.

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 57.