„Ја дојди, либе, ја дојди,
на наш'ту јасну седенћу,
ил’ туја вечер, ил' другу,
јасан· сам огањ наклала,
аран сам кревет наслала, 5
од невен–лисје д'сћете,
а страторове сојете,
бели босиљак простирка,
а јасно небо завивка."
„Не могу, либе, да дојдем, 10
ја сам сирото цењено,
цењено и заробено,
кроз Дунав шећер да карам,
през море беле кадане!"
