Чобаница стадо пасла,
Стадо пасла па заспала
На рудини у планини;
Будило је јање ранче:
„Устај, устај, чобанице!
Везак вези, рухо купи;
Тебе многи просци просе,
Ал' су љуте варалице:
Зато, цуро, добро моје!
Подај своју вјерну руку,
Само своме љубавнику! —"
,.,,А гдје ми је, јање моје!
— Пренувши се, она кличе, —
Да му дадем и срдашце? —""
Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 9.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.
