Јану мајћа на долеко дава,
проз три горе у равно Загорје.
Јана нече на долек да иде.
Јане мајћа потијо говори:
„Ајде, Јано, ајде мила ћерко, 5
јел ти имаш девет мила брата,
често че ти у гости дооде,
сваку Петку и сваку Недељу.“
Јана си је мајћу послушала:
отишла је у равно Загорје, 10
Јана је се одма повалила,
повалила с девет мила брата;
Јане нема никој да дооди,
Јану су си з'лве прекореле:
„Е ти сада наша мила снао, 15
јоште неси ни од коња слезла,
а ти си се с брајћу повалила;
с'га има девет годин двна,
тебе нема никој да дооди.“
Врло је се Богу с'жалело, 20
Јане прати најмлаџега брата:
„Ајде, Јано, ајде, мила сејо,
заженимо најстареја брата.“
— Чекај, брате, поклон да напраим!“
„Ајде, сејо, там поклон напраји!" 25
— Чекај, брате, дете да окупем.“
„Ајде, сејо, там дете окупи.“
Па је пошла низ гору зелену:
— „Што ми, братће, на т'вњан мирише?"
— „Туде има трава т'вњаничи!" 30
— „Што ми, братће, чамово мирише?“
„Туде има д'сће чамовите."
— „Што ми, братће, на плес'н мирише?"
— „Туде има земља плесњовита!
„Чекај, сејо, прстен да си најдем!“ 35
А он се је у гроб'к скутао,
сестрица је брала почекала,
па отишла у зелени двори:
двори су је у пелин урасли,
и у двору дрво јабланово, 40
и у дрво кукавица кука.
Тој си неје сиња кукавица
веч тој била остарела мајћа.
Живе су се с душицу с'стале,
мртве су се једн'г и растале! 45
