Јанко капетан и турски сужњи

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јанко капетан и турски сужњи

0001 Вино пију котарски сердари
0002 У Котару у лонџи каменој,
0003 Њеко их пије тријес и четири,
0004 Три су чаше, а три долибаше,
0005 Редна чаша хода на около
0006 Баш ко тица од гране до гране
0007 У пролиће кад савија гњиздо.
0008 Уврх стола Јанко капетане,
0009 Ко је Јанку сио уз колино?
0010 До њег сио Гавран-капетане,
0011 Његов побро од Ђурђиновога.
0012 До њег сио Милетић-Гавране,
0013 До њег побро Сужњевић-сердару
0014 А од доњег каменог Котара;
0015 До њег сио Смиљанић-сердару,
0016 Од Бистрице а исприд Котара,
0017 До њег сио попе Билобрче,
0018 А и он је од доњег Котара;
0019 А до њега Диклић-капетане
0020 Од горњега камена Котара,
0021 А остали редом посидали.
0022 Кад сердари напили се пића,
0023 Па им винце удрило у лишце,
0024 А ракија оком заиграла,
0025 О што чем су еглен отворили,
0026 А највише о јунаштву своме,
0027 Како ј’ који био на мејдану,
0028 Како који добра коња храни,
0029 Како с’ комса с Турци по граници.
0030 А све Јанко мучи капетане,
0031 Нег кад до њег редна чаша дође,
0032 Попи Јанко, прида се погледа.
0033 Онда Гавран вели капетане:
0034 „Побратиме, Јанко капетане!
0035 Што ти мучиш, ни с ким не диваниш?
0036 Сви ми знамо, да си јунак прави,
0037 Многу с’ турску расцвилио мајку,
0038 Турску љубу у род оправио,
0039 Турску сеју у црно завио,
0040 А ми знамо тридесет сердара,
0041 Ти сад имаш тридесет сужања,
0042 Госпун-Јанко, у својој тавници,
0043 А сад мучиш, ништа не диваниш.“
0044 Онда Јанко приче говорио:
0045 „Продј’те ме се, тридесет сердара!
0046 Ко се фали, он се и сам швањи,
0047 Када фајде од фелидбе нејма,
0048 Кад ви знате, сви бутум сердари,
0049 Ја да сам се сада оженио
0050 Од Прозора, од сињега мора,
0051 Испросио Прозоркињу Ану,
0052 Сутра ће ми свати походити.
0053 Нег ви знате, котарски сердари,
0054 Сви сте м’ рекли у сватове поћи.
0055 Сад кад појдем пораз Ане липе
0056 До Прозора и сињега мора,
0057 У мене су наргишли кочије,
0058 Све кочије од била биљура,
0059 Све по њима мави-трабозани,
0060 А калајли-жицом пофаћани,
0061 У црвену свилу опкројите,
0062 А црвеном харом потрпате,
0063 Под њих коња не ћу ни волова,
0064 Већ ја имам тридесет сужања
0065 Удвињана, пола Крбављана,
0066 Све ћу Турке врћи под кочије,
0067 А напрво Балобан-ћехају,
0068 Спрам с њим побру Хамзу Циганина,
0069 А гончина Јован-лацманина,
0070 Нек ми сужње бије под кочија,
0071 А највећма оба побратима.
0072 Тако ћу своју свести Прозоркињу
0073 Од Прозора и од сињег мора.
0074 Нег да знате, котарски сердари,
0075 Ко ће м’ куме бити код дјевојке,
0076 Гдје ће с’ моји свати искупити:
0077 Кум ће бити попе Бјелобрче,
0078 А прекумак Сужњевић-сердару.
0079 Хајте сваки својој домовини,
0080 Спремајте се мени у сватове,
0081 Свак до куле попа Билобрка,
0082 Ја ћу онде свате искупити.“
0083 Они млиду, то нико не чује,
0084 Да ту никог од Турака нејма,
0085 Ал су с’ до дви побре догодиле
0086 У тевдилу, шпањурском одилу,
0087 Па слушају побре и гледају.
0088 Једно ј’ побре Бећирагић Мехо,
0089 А друго је Четић Османага
0090 Од Новога, испод Велебита.
0091 А кад оба чуше побратима,
0092 Згледаше се један на другога
0093 Баш ко вуци просинца мисеца.
0094 Бећирагић до зеленка сиде,
0095 Османага до дората свога.
0096 Појахаше своје добре коње,
0097 Окренуше до доњих Котара,
0098 Гдје им пути иду на Удвину,
0099 Једни иду кули Сужњевића,
0100 Једни иду до Зрмање хладне,
0101 До Зрмање и до Шибеника,
0102 Онда Мехо застави зеленка,
0103 Османаги тихо говорио:
0104 „Побратиме, Четић-Османага!
0105 Сад куд ћемо коње окрећати,
0106 Хоћемо ли бегу и Удвини?“
0107 Њему Четић вели са дората:
0108 „Побратиме, Бећирагић-Мехо!
0109 Чим ћеш бегу на Удвини сићи?
0110 Мореш ли оно упетити вриме,
0111 Кад ти мени до Новога сиде,
0112 Ми од Новог оба појахасмо,
0113 Па сидосмо на нашу Удвину
0114 И ујдосмо у лонџу камену,
0115 Вавик лонџа пуна Удвињана,
0116 Мустајбег им сиди код пенџера,
0117 Око бега сиде иктијари,
0118 Млади момци хладно пију пиће,
0119 Иктијари црну мећрушину,
0120 Ми дадосмо селам у биртији,
0121 Млади момци на ноге скочише,
0122 Иктијари мисто намистише,
0123 Свак се с нами за здравље упита.
0124 Сви рекосмо, да смо здраво били,
0125 Сваки нама добрудошлу даде,
0126 Добрудошлу, пуну чашу пића.
0127 Ми се, побро, понаписмо пића.
0128 Кад нам беже трећу наточио,
0129 Чашу пружи, а грлом подвикну:
0130 „ „Удвињани, сиви соколови!
0131 Ко би мени сад чашу попио
0132 Ни у моје ни у своје здравље,
0133 Већ у здравље тридесет сужања
0134 И у јадног Балобан-ћехаје
0135 И побре му Хамзе Циганина?
0136 Ко би наше сужње уходио,
0137 Да узјаше ата прзовита,
0138 Па окрене до доњег Котара,
0139 А до куле Сужњевић-сердара.
0140 Да он види, је л’ истина права,
0141 Је л’ истина, што збори свитина,
0142 Има л’ у њег Јеле дивичица,
0143 Је ли липа, колико је кажу.
0144 Је л’ висока, колико је фале,
0145 Би л’ јој ноне за пашмаке биле,
0146 Биле руке а за белензуке,
0147 Би л’ јој вратак био за ђердана,
0148 Би л’ лишце за Турчина било?
0149 Кад би и ту диклу уходио,
0150 Окренуо низ доње Котаре,
0151 А до куле попа Билобрка,
0152 Да он види, драга дицо моја,
0153 Је л’ истина, што збори свитина,
0154 Има л’ у њег дилбер-Јефемија,
0155 Је ли липа, колико је кажу,
0156 Је л’ висока, колико је фале,
0157 Је ли уз њу дванаес слушкиња
0158 И дви ћери Гризић-Насуфаге,
0159 Младја Ханка, а Златка старија,
0160 Носи л’ Златка скуте Јефемији,
0161 Носи л’ Ханка од злата елпезу,
0162 Заклања ли лишце дивичици,
0163 Да јој лишце сунце не приплане,
0164 Па окрене ата низ Котаре,
0165 Па да види, моја дицо драга,
0166 Јече л’ сада котарски оџаци
0167 Од пивања, па и од весеља,
0168 Бег би силну сакупио војску,
0169 Док би моји дошли уходници.“ “
0170 Па знаш, побро, Бећирагић-Мехо,
0171 Свак у лонџи прида се погледа,
0172 А ја и ти на ноге скочисмо,
0173 Од оту се чашу појагисмо,
0174 Пописмо је, на ноге скочисмо,
0175 А ми свој екоње посидосмо,
0176 На планини тебдил учинисмо,
0177 Ми и себе и два ата своја.
0178 Ево сад смо сужње уходили,
0179 Сви ће сужњи ићи под кочија,
0180 Под кочија Јанка капетана.
0181 Ал камо ти дви липе дивојке,
0182 С чим ћеш бегу на Удвину сићи?“
0183 Кад то чуо Бећирагић-Мехо,
0184 Крену зекца кули Сужњевића,
0185 За њим Четић на дорату своме.
0186 Кад дви побре кули Сужњевића,
0187 Висока је од седам бојева,
0188 Око куле камена авлија,
0189 На авлији демирли капија.
0190 Када Мехо по авлији глену,
0191 На авлији овда доведена,
0192 Из ње бије за седам фискија,
0193 А код ње су чаше позлаћене,
0194 Код воде су два бора зелена,
0195 Ниже њих су два дрва јаблана,
0196 Под њима је софа начињена,
0197 Наоколо шимшир-трабозани,
0198 Калајли су жицом пофатати,
0199 А по софи прострта прострика.
0200 Туде Јеле лежи Сужњевића,
0201 По шиљтету ноне опружила.
0202 Биле се оби ноне у дивојке
0203 Баш ко груда пролитнога снига;
0204 По јастеку руке разбацила,
0205 Оби се руке биле у дивојке
0206 Баш ко крила у тице лабуда.
0207 Кад је Четић видја са дората,
0208 Он се руком шину по сепету:
0209 „Мехо брате, ја липе дивојке!
0210 Куд сам годиц по Приморју ходо,
0211 ’Ваке нисам видио дивојке,
0212 Боже ми је у срићи нареди!
0213 Ако л’ ми је наредио ниси,
0214 Алах рабум, да погинем овде!“
0215 Ал се Мехо на то заујида:
0216 „Мучи, побро, Четић-Османага!
0217 Зар дивојке још видио ниси?“
0218 Истом побре у еглених биле,
0219 Ал с’ од куле канат отиснуо,
0220 Ал ишета дванаес’ солдата
0221 Под мушкети и под бајунети,
0222 А за њима четири солдата
0223 Изведоше зекца у марвантих,
0224 У марвантих па чатал-уларих.
0225 Шта с’ од зекца по авлији ради!
0226 Цика г’ стоји баш ко змије љуте.
0227 Кад га Четић очима угледа,
0228 Ага с’ куцну руком по колину,
0229 Нов му скерлет пуче на колину:
0230 „Мехо, брате, ја добра зеленка!
0231 Боже ми га у срићи нареди!
0232 Ако л’ ми га наредио ниси,
0233 Алах рабум, да погинем овде!“
0234 Ал се на то Мехо заујида:
0235 „Муч’, Четићу, сам те Бог убио!
0236 Зар још коња ти видио ниси?“
0237 Њему Четић вели са дората:
0238 „Та мој побро, Бећирагић-Мехо!
0239 ’Ваког ата у свој Лици нејма,
0240 Ни у нашег бега Мустајбега.“
0241 Када крањци зекца напојили,
0242 Уведоше у презид зеленка.
0243 Османага поврати дората,
0244 Куцну њега казан-узендјијом,
0245 Од колана црна штрцну крвца,
0246 Дорат цикну, па се покупио.
0247 Прве чавле кад до софе баци,
0248 Ага вечер Јелици подвикну,
0249 Јеле прими, сиде на шиљтету,
0250 Њојзи Четић тепа са дорина:
0251 „Та Јелице, неломљена грано!
0252 Жива т’ маја, би ли пошла за ме,
0253 Жив ти ћаћа, ход’ дер појди за ме,
0254 Ако ћеш ме, ево ме код тебе!“
0255 На агу се осиче дивојка:
0256 „Одрен’ коња, жути лацманине!
0257 Кад ја лишца нагојила нисам,
0258 Да га жута љуби крањадија!
0259 Већ сам своје лишце нагојила
0260 Раз Турчина Четић-Османаге,
0261 Од Новога испод Велебита.“
0262 Кад то чуо Четић Османага,
0263 Осиче се на дилбер-дивојку,
0264 Јер се не сми одати дивојци:
0265 „Нуто хала од вас дивојака!
0266 Гдје ви липе одосте у Турке,
0267 Ми остасмо вавик нежењени,
0268 По врагу ти Турчин омилио,
0269 Што ће теби Четић-Османага?
0270 Скоро сам му кули саходио
0271 У тевдилу турској дјеисији,
0272 У тог аге нигди ништа нема
0273 Осим кула код турског Новога
0274 И добар му дорат на јаслама,
0275 И стара му на оџаку нане,
0276 Вавик хода по турском Новоме,
0277 Она проси, па аги доноси,
0278 Агу храни, а ода зла брани,
0279 Душе м’ моје и коња дората.“
0280 А Јелица са софе подвикну:
0281 „Муч’, не лажи, жути лацманине,
0282 Да у аге нигдје ништа нема!
0283 Има доброг дору на јаслама,
0284 Па кад ага опреми дората,
0285 А обуче такум-дјеисију,
0286 Па истира дору у Приморје,
0287 Уфатит ће такога Шпањура,
0288 Па одвести бегу удвињскоме,
0289 Бег му дати стотину дуката,
0290 Ето добро и мени и аги!
0291 Нег катано на коњу дорину,
0292 Јеси л’ зекца видјо четвртака,
0293 Што но г’ сада напојише крањци?
0294 Сутра ћу нашем Јанку у сватове,
0295 Ја ћу оног јахати зеленка.
0296 Чим ја дођем из наших сватова,
0297 Ја ћу аги књигу оправити
0298 До турскога Новог каменога,
0299 Мој је ћаћа врло остарио,
0300 О зекцу се држати не море.“
0301 Не сми с’ ага одати дивојци.
0302 Нег ту побре конак учинише
0303 Код биртије Јуле крчмарице.
0304 А у јутро оба подранише,
0305 Окренуше кули Сужњевића.
0306 Ал се спрема Сужњевић-сердару,
0307 Јер ће и он Јанку у сватове,
0308 Вода му се куса бедевија,
0309 Водају му зекца четвртака,
0310 Јелица ће јахати зеленка.
0311 А дви побре коње окренуше
0312 Управ кули попа Билобрка,
0313 Гдје ће с’ Јанку свати искупити,
0314 Јер је попе куме код дјевојке.
0315 Кад се побре кули помолиле,
0316 Ударају зиле и борије,
0317 Отргују пушке нимачкиње,
0318 Јер доходе котарски сердари,
0319 Збијају се Јанкови сватови.
0320 Наприд Мехо крај сватова пројде
0321 У авлију попа Билобрка,
0322 Још да виде дилбер-Јефемију.
0323 Дивно коло игра на авлији,
0324 Коло води најливша дивојка,
0325 Липа Ана Диклић-капетана,
0326 До ње Коса, сека Смиљанића,
0327 А остале редом дивичице.
0328 Кад им Мехо добро јутро викну,
0329 Отпримише у колу дивојке,
0330 Код њих Мехо устави зекана.
0331 Мало вриме, дуго не постало,
0332 Угледаше тридесет катана,
0333 А пред њима Сужњевић-сердара,
0334 Гдје он кусу јаше бедевију,
0335 Медју њима Јеле Сужњевића,
0336 Јеле зекца јаше четвртака,
0337 Под њом зекац жива мира нејма.
0338 Османага од срца уздише.
0339 Када липа фрци са зекана,
0340 Кафане јој зекца уфатише,
0341 А Јелица у коло допаде,
0342 Све вишином коло натфалила,
0343 А љепотом коло зачинила,
0344 Липе дикле писму запивале.
0345 Од куле се канат отиснуо,
0346 Изшетало дванаес солдата,
0347 За њ’ма дван’ес иде маџарица,
0348 Медју њима дилбер-Јефемија,
0349 Уз њу иду дви турске дивојке,
0350 Оби ћереи Гризић-Насуфаге.
0351 Липа Златка њојзи скуте носи,
0352 Ханка липа од злата елпезу,
0353 Баш заклања лишце дивичици,
0354 Да јој лишце сунце не приплане.
0355 Ја каква је, убили је јади,
0356 Конда ј’ није огријало сунце!
0357 Подвољчина баш ко мисечина,
0358 Да ти липа рујно пије винце,
0359 Вид’ло би се винце кроз гр’оце.
0360 Кад је Четић видја са дорина,
0361 Он се шину руком по прсима,
0362 Звекнуше му токе на прсима:
0363 „Мехо брате, ја чудне госпоје!
0364 Она б’, брате, за везира била,
0365 Камо л’ не би за бега нашега!
0366 Алах рабум, мени је нареди!
0367 Ако л’ ми је наредио није,
0368 А да Бог да, да погинем овде!“
0369 И на то се Мехо заујида:
0370 „Што то, побро, да од Бога најдеш!
0371 Могу ли се крањци оситити!
0372 Гдје смо, побро, кости занијели,
0373 Ти да с’ вил апа да имаш крила,
0374 Не би т’ пера тела изнијела
0375 Вире м’, побро, на нашу Удвину!“
0376 Јефемија у коло пошета,
0377 Николико окрену га пута.
0378 Ћеде ага да у коло ујде,
0379 А четири упала солдата,
0380 Па солдати вичу по авлији:
0381 „Чујете ли, пуку и народу,
0382 Ето нашег Јанка-капетана!
0383 Гледат ко ће Турке под кочија?
0384 Под њима је тридесет Турака.“
0385 Кад у колу то чуле дивојке,
0386 Све су липе коло распустиле,
0387 Потекоше, да сужње гледају.
0388 А дви побре ате покренуше
0389 До сватова Јанка капетана.
0390 Када Мехо глену под кочије,
0391 Под кочија тридесет сужања,
0392 Баш под коли Балобан-ћехаја,
0393 Била му брада, а чалма бијела,
0394 Из десна му Хамза напореда,
0395 Оба бије Јован-лацманине.
0396 Ал се Хамза јаки пригодио,
0397 На ћехају пригони кочије,
0398 А у хамзе пиња ударила,
0399 У ћехаје мутна и крвава.
0400 Љуто сужњи цвиле под кочија.
0401 Кад видјаше оба побратима,
0402 Згледаше се један на другога
0403 Баш ко вуци просинца мисеца,
0404 Па обадва ате повратише,
0405 Тихо побре јашу низ Котаре,
0406 Док се равна поља добавили,
0407 Повише се коњ’ма по перчиних,
0408 Они бегу лете и Удини,
0409 А већ тавна уноћала ноћца.
0410 Ујутру побре кад на Лику сишле,
0411 Погледале побре до Црваћа:
0412 Коњ до коња, бајрак до бајрака,
0413 Јер бег силну сакупио војску,
0414 Код бега се биле чадорови,
0415 У њег вавик дурбин у десници,
0416 Јер он гледа својих уходника.
0417 Допадоше побре до чадора,
0418 Делије им ате уфатише,
0419 А Мустајбег сиди под чадором,
0420 До бега је паша Радослија,
0421 А из лива Попржен Мујага,
0422 До њег Ћордић сио Мехмедага,
0423 Са Грахова из Подновља клета,
0424 До њег мазул сио Алибеже
0425 Са Врљике, исрид Лике клете,
0426 Њима Четић турски селам викну,
0427 Свако аги селам отпримио,
0428 А Мустајбег своју диже главу:
0429 „Та четићу, моје десно крило!
0430 Јеси ли ми Котар уходио,
0431 Уходио дви танке дивојке?“
0432 „ „Јесам, беже, виру ти задајем!
0433 И ливше су и више дивојке,
0434 Вира ти је, нег свитина каже.“ “
0435 А подвикну Бећирагић Мехо:
0436 „Нека т’, беже, од Бога ти тешко!
0437 Што за говна питаш и дивојке?
0438 Да си видјо тридесет сужања
0439 Под кочија Јанка капетана,
0440 Како их Јован бије лацманине,
0441 И црна би земља проплакала!“
0442 Кад бег чуо, тад Меху подвикну:
0443 „Драго дите, Бећирагић-Мехо!
0444 Сад ће беже подизати војску.“
0445 Па бег намах на чауше викну,
0446 Намах триста куцну даулбаза,
0447 Раде бегу подмаче голуба,
0448 Уз њег куцну бубањ Десанчића,
0449 А свирају дица Хамзагина.
0450 Бегови се дижу чадорови,
0451 Тале пива, а Раде отпива,
0452 Беже иде наприд на голубу.
0453 Када беже на Цетину приде,
0454 Ту Мустајбег конак учинио.
0455 Сведе војску мору на јалију,
0456 Опе бегу тавна ноћца дојде,
0457 Јер сватова вас дуг данак нема.
0458 Кад већ трећи данак освануо,
0459 Ал подвикну Козлић Хурамага:
0460 „Мустајбеже, дирек од Удвине!
0461 ’Влика војска сад за стања није,
0462 Теби лаже Бећирагић-Мехо.
0463 Свати нису до Прозора сишли,
0464 Јер би с’ до сад свати повратили.“
0465 Ага млиде, то нико не чује,
0466 Ал то Четић слуша Османага,
0467 Чуо ага, зубом пошкринуо,
0468 А сијну му ћорда у десници:
0469 „Стани, ага, царев муртатине!
0470 Ти чијега лашкаш побратима?“
0471 Ту да не би бега удвињскога,
0472 Дјити глава Козлић-Хурамаге,
0473 Ал бег не да кавге замећати.
0474 А подвикну Четић-Османага:
0475 „Цекај, беже, сутра дан до подне!
0476 Ако овуд свати не ударе,
0477 Ето сабље, ево моје главе!“
0478 Већ се жарко помолило сунце,
0479 На Прозору тргоше топови,
0480 Јер кренуше Јанкови сватови.
0481 Док чу Четић, окрену дорина
0482 У тевдилу шпањурском одилу,
0483 Уз њег побро Бећирагић-Мехо
0484 Прид сватове Јанка капетана.
0485 Кад дви побре свате угледале,
0486 Вијају се крсташи бајраци,
0487 Отргују пушке нимачкиње.
0488 Прид сватови попе Бјелобрче
0489 А на својој ридји бедевији,
0490 Јаше дјаче уз њега Јованче.
0491 Кад за агом стаде тутљевина,
0492 Испаде му чудан духовниче,
0493 О врату му ситне бројанице,
0494 О кулашу висе клаковнице,
0495 Уз њег дјаче јаше на гаврану.
0496 Кад се оба попа учелила,
0497 Да ћедоше кавгу заметнути,
0498 То би д’јаци тешко дочекали,
0499 Јер све Раде прича на Јованче;
0500 Али ага протира дората,
0501 Раде за њим потира гаврана
0502 До кочија Јанка капетана.
0503 Када Раде глену са гаврана,
0504 Гдје му сужњи цвиле под кочија,
0505 А највеће Балобан ћехаја,
0506 Крвава га пиња подузела
0507 Од канџије Јован-лацманина,
0508 На њег Хамза пригони кочије,
0509 Јер се Хамза јаки пригодио,
0510 А ћехаја врло остарио.
0511 Љуто Хамза цвили под кочија:
0512 „Нека тебе, Јован-лацманине!
0513 И ти вуко наргишли-кочије,
0514 Потиро те и Тале и Раде!“
0515 Ал лугови никад сами нису
0516 Крај Љубице и крај мора сиња
0517 Ја брез вука ја горског хајдука.
0518 Кад чу Раде на коњу гаврану,
0519 У њег вишња-боја ударила,
0520 Оби Раде пушке извадио,
0521 На Јована грла окренуо,
0522 Оби Раду пушке послужиле,
0523 Не погоди Јован-лацманина,
0524 Већ намакла с’ два танка содата,
0525 Крај кочија падоше солдати.
0526 Кад је Раде кавгу заметнуо,
0527 Низ Приморје стаде тутљевина,
0528 Намиче се један прид другога,
0529 А утиче један крај другога.
0530 Ко ће најпри до кочија доћи?
0531 Ал допаде Бећирагић Мехо,
0532 Јефемији ни мукает није,
0533 Већ извади Прозоркињу Ану,
0534 Он је за се баци на зекана.
0535 Ког ће туде мио Бог помоћи,
0536 Да ујагми прије до кочија?
0537 Благо оном, ко брза имаде!
0538 Ујагмио од Кладуше Мујо,
0539 Он уфати дилбер-Јефемију,
0540 А допаде Гризић Насуфага,
0541 Оби су му ћери у кочијах.
0542 Разбише се кићени сватови,
0543 Јер сватови сваки разб’јеници.
0544 А л побиже Јеле Сужњевића,
0545 Побиже им крај сињега мора.
0546 Њу потира Ђулић на зекану,
0547 На њега се окреће дивојка:
0548 „Не биј коња, бегов бајрактару,
0549 Кад ти фајде од бијења нејма!“
0550 Што је било турских бајрактара
0551 И осталих личких набодица,
0552 Свак је за њом ата потирао,
0553 Нико Јеле стигнути не може.
0554 Најзад земље стаде тутљевина,
0555 Један с’ момак мота по дорату,
0556 Дорату се грива исправила,
0557 Момку с’ с враним брком помишала,
0558 А тај момак тепа црногривцу:
0559 „Хај дорате, да се не бијемо!
0560 Ради мени Јелу сустигнути
0561 На зеленку Сужњевић-сердара!
0562 Ако тебе сведем до Новога,
0563 Бират ћу ти врила по Новоме,
0564 Устицати арпу угрухату.“
0565 То је дорат Четић-Османаге.
0566 Кад поближе сустиже дивојку,
0567 Јелица се на њег окренула:
0568 „Не биј коња, опрата катано,
0569 Кад ти фајде од гоњива нема!
0570 Још зеленка ни пуштила нисам,
0571 Камо ли га руком ударила.
0572 Нег да ме Четић тира Османага,
0573 Сама би му зекца уставила.“
0574 Кад чу ага, са дората викну:
0575 „Ово ј’ ага, већ другога нема!
0576 Зар ме, Јеле, познати не мореш,
0577 Гдје ј’ на мени шпањурско одило?“
0578 Онда Јеле застави зеленка,
0579 А допаде Четић на дорину,
0580 Обоје младо у траву пануло,
0581 А два ата стала напоредо.
0582 Кад Мустајбег видја са голуба,
0583 То је бегу врло мило било:
0584 „Богу фала и нашем зеленку,
0585 Кад ја имам оваких јунака,
0586 Те оваку диклу уфатише
0587 И ’накога ата празовита!“
0588 Једва с’ ага из траве подиже,
0589 Вуче Јелу Четић до зеленка
0590 Баш ко соко тицу припелицу,
0591 Он посиде зекца Сужњевића,
0592 Јелу за се баци на зеленка,
0593 А за њим се дорат заиграва,
0594 Османага с’ из грохота смије,
0595 Спрам њим беже руке раскрилио,
0596 Бег Четића медју очи љуби.
0597 А кад беже до разбоја дојде,
0598 Ко ће му најпри дила доводити?
0599 Доведе га ускок-Радоване,
0600 Уфатио Јован-лацманина.
0601 Доведоше Јанка капетана,
0602 Доведоше попа Билобрка,
0603 А за попом Сужњевић-сердара.
0604 Ко год бегу дође удвињскоме,
0605 Свако му дила води савезата,
0606 Пофатали тридесет Шпањура.
0607 Тад Мустајбег покопа шехите,
0608 А бег викну и Талу и Раду:
0609 „Наше сужње мећ’те у кочије,
0610 А фаћајте котарске Шпањуре,
0611 А гончина, ког је вами драго!“
0612 Тале пива, а Раде отпива.
0613 Ког ће Тале врћи под кочије;
0614 Под кочије Сужњевић-сердара,
0615 Из десна му јован-лацманина,
0616 А до њега попа Билобрка,
0617 Све остале редом поредаше.
0618 Код ће Тале метнути гончина:
0619 Метну Тале Хамзу циганина,
0620 А запива Хамза уз кочије:
0621 „Та копиле, Јован-лацманине!
0622 Редом штета по говедих хода,
0623 А и хрдја, Јово, по јунацих,
0624 Сад ћу теби зајам повратити.“
0625 Љуто бије Јован-лацманина,
0626 Помаже му Тале Личанине,
0627 Он се фати челикли-наџака,
0628 Љуто бије Јован-лацманина.
0629 Кад дођоше на Удвину Турци,
0630 Бег им плина право подилио,
0631 Ко погино, по три паја шаље,
0632 Ко с’ ранио, по два учинио,
0633 Ко је липу диклу уфатио,
0634 Нек је води, нек се жени с њоме,
0635 А бег сужње меће у тавницу.
0636 Узјаха Четић зекца Сужњевића
0637 И одведе Јелу Сужњевића,
0638 Он се липом Јелом оженио,
0639 Јелу љуби, а јаше зеленка.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.