Јанко Лакетић и Петар Бошковић

0001 Књигу пише Лакетићу Јанко,
0002 Па је посла у Бјелопавлиће,
0003 А на име Петру Бошковићу:
0004 „Море чу ли, Петре Бошковићу:
0005 „Што ми ћераш сестру Комненију?
0006 „Што преко ње гледаш на другије?
0007 „Но ако ти није мајка курва,
0008 „Ти окупи све Бјелопавлиће,
0009 „Ходи шњима на Сливље зелено;
0010 „Ја ћу скупит’ сву питому Жупу
0011 „И Дробњаке све до воде Таре,
0012 „Сву крајину од Херцеговине;
0013 „Да ми онђе медан под’јелимо.”
0014 Кад је Петра књига допанула,
0015 И он виђе што му књига пише,
0016 Он окупи све Бјелопавлиће,
0017 Све им, што је и како је, каже:
0018 „Затака ме Лакетићу Јанко
0019 „За његову сестру Комненију;
0020 „Не ћерам је, е ј’ од рода злога,
0021 „Но шњом немам од срца порода;
0022 „Но устан’те, моја браћо драга!
0023 „Да ми Јанку на медан идемо.”
0024 Поведе их на Сливље зелено,
0025 А одонуд Лакетићу-Јанко,
0026 Он доведе сву Херцеговину,
0027 Шњом изљезе ниже Озринићах,
0028 Па се двије силе примакоше,
0029 Изљегоше двије меданџије:
0030 Јанко узе за себе ђевера
0031 А од Жупе војводу Вучура,
0032 Петар узе војеводу Рада;
0033 Сретоше се четири јунака,
0034 Ема Јанко иде пријеварно:
0035 Пушку пали вој’вода Вучуре,
0036 Те зађеде Петра Бошковића,
0037 Понесе му пуца са доламе;
0038 Кад то виђе војевода Раде,
0039 Он извади сабљу од бедрице,
0040 Те пос’јече војводу Вучура.
0041 Онада се боја зађенуло,
0042 Убише се прахом и оловом;
0043 Е се бију Сливљем зеленијем,
0044 Бјелопавлић плећи обрнуо,
0045 А он бјежи преко Планинице,
0046 Угнаше их низ плочу Повијнску,
0047 Догнаше их и до Дабовићах,
0048 И шеснаест посјекоше главах.
0049 Но кад бише до куле бијеле,
0050 А до куле Видића Николе,
0051 Искочише два Видановића,
0052 Искочише на бијелу кулу,
0053 Кад то виђе Видићу-Никола,
0054 Од образа пали џефердара,
0055 Те погоди Виданов’ Николу,
0056 Паде јунак на бијелу кулу,
0057 А прискочи Видићу-Никола,
0058 И Никола посјече Николу;
0059 Поломи се сва Херцеговина,
0060 Бјелопавлић њима кеисао
0061 И пред њиме тридест Повијанах,
0062 Загнаше их уз плочу Повијнску,
0063 Навалише преко Планинице
0064 До крај Сливља ниже Озринићах,
0065 Тридест и пет посјекоше главах.
0066 Бјелопавлић шамлак учинио,
0067 Али нема Петра Бошковића.
0068 Мало било, ништа не стануло,
0069 Али иде Петар Бошковића,
0070 И он води Лакетића Јанка
0071 Без никакве ране на јунака,
0072 Поведе га у Бјелопавлиће,
0073 Дарова му црвену доламу,
0074 И даде му сестру Комненију,
0075 Поведе ју у питому Жупу.