Јанковић Стојан и Смиљанић Илија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Подигла се једна чета мала
0002 Отклен ми се вазда подизала,
0003 От Котара крваве крајине;
0004 Једна чета, три су харамбаше,
0005 Сва три ћу ти по имену казат’:
0006 Једно ми је Смиљанић Илија,
0007 А друго је Јанковић Стојане,
0008 А треће је Мркоња сердаре;
0009 Чета мала за тридесет друга.
0010 Добро чета подранила била,
0011 Прије зоре и прије сабаха,
0012 До сабаха бјеху два сахата.
0013 Доклен свану и ограну сунце,
0014 Три планине чета прекасала:
0015 Буковицу и Ораховицу,
0016 И Отресу зелену планину;
0017 Док изиде у гору Петрову,
0018 Онђе трудна чета починула,
0019 Сташе пити из тулума вино,
0020 Вино пију тридесет хајдука,
0021 А не пије Јанковић сердару,
0022 Већ пошао чуват’ караулу,
0023 Да им отклен не ударе Турци;
0024 Ну да видиш Јанковић-Стојана!
0025 Он изиће на гору Петрову,
0026 Отклено је хачик погледати,
0027 Погледати у Турску Удбину;
0028 А да видиш бахта у влашета!
0029 Он извади дурбин од биљура,
0030 Па га изви на дванаест ката,
0031 Што му двадест гледаше сахата,
0032 И двадесет више и четири,
0033 Окрену га крвавој Удбини,
0034 У Удбини с’ заб’јељеше куле,
0035 Међу њима превисока кула
0036 Буљубаше од Удбине Муја,
0037 А под кулом лонџа и механа,
0038 А у њој су аге Удбињани,
0039 Они рујно испијаху вино,
0040 Међу њима стари Ћејфан-ага;
0041 Под механом коло ђевојака,
0042 Међу њима одиђар Хајкуна,
0043 Мила сека Муја и Алила,
0044 А каква је, три је јада била!
0045 Баш је љепше у свијету нема,
0046 Баш је љепша од сваке ђевојке,
0047 А бјешња је од брата Алила;
0048 Кад је виђе силан Јанковићу,
0049 Живо му је срце поиграло,
0050 А за појас свијетло оружје,
0051 У њедрима сахат закуцао,
0052 На прсима токе закуцале,
0053 Па је токе рукам’ устављао:
0054 „Стан’те, токе, остале му пусте!
0055 „Ја ћу Хајку себе добавити,
0056 „Јал’ ћу за њу изгубити главу.”
0057 Па се ђипи од земље на ноге,
0058 Дурбин сави, у њедра га стави,
0059 Па с’ заскака јунак низ планину,
0060 Право здраво ка дружини дође,
0061 Он дружини Божју помоћ виче,
0062 Дружина му здравље прифатила;
0063 А да видиш Смиљанић-Илије!
0064 Он му даје пуну купу вина
0065 Ожђелдије и добродошлице.
0066 Чашу узе Јанковић Стојане,
0067 А наздравља свој дружини редом,
0068 А напија што најљепше знаде:
0069 „Чујете л’ ме, тридесет хајдука!
0070 „Ни у здравље моје, ни у ваше,
0071 „Већ у здравље онога јунака,
0072 „Ко ће поћи у Туску Удбину
0073 „До бијеле Муичице куле,
0074 „Да избави одиђар Хајкуну,
0075 „Милу сестру Гојена Алила,
0076 „Да поклони мене за љубовцу;
0077 „Добро бих га јунак даровао:
0078 „Дао бих му хиљаду дуката,
0079 „И још више двије пушке мале,
0080 „Које стоје хиљаду дуката;
0081 „И даћу му мога џефердана,
0082 „И дората коња од мејдана;
0083 „Ако би му и то мало било,
0084 „Б’јелу бих му начинио кулу
0085 „На ливади крај мора сињега,
0086 „Дао бих му хиљаду оваца
0087 „И под њима бијеле јагањце,
0088 „Намјестио момке и робове,
0089 „Да му чине измет до вијека;
0090 „Ако би’ му и то мало било,
0091 „Те с’ не буде јунак оженио
0092 „Дао бих му сестру Анђелију,
0093 „Које љепше у Котору нема.”
0094 Кад то рече Јанковић Стојане,
0095 Сви јунаци на ноге скочише,
0096 А у земљу погледали црну,
0097 Како расте трава на увојке,
0098 Као дојке у младе ђевојке:
0099 Ал’ не гледа Смиљанић сердаре,
0100 Већ Стојана међу очи црне,
0101 И овако Илија бесједи:
0102 „Побратиме, Јанковић-Стојане!
0103 „Јел’ истина да преварит’ не ћеш?”
0104 Стојан њему тврду вјеру даје:
0105 „Тврда вјера, та ме не убила!
0106 „Хоћу дати, преварити не ћу.”
0107 Кад то чуо Смиљанић Илија
0108 Ђипи јунак од земље на ноге,
0109 Па долеће до дората свога,
0110 На дорату егб е отпучио,
0111 На се вади дивно одијело:
0112 А уз ноге ковче и чакшире,
0113 А на плећи зелену доламу,
0114 А на главу калпак и челенку,
0115 [...........................................]