Јандрија Краљевић
Вино пију прилипска господа
Међу њима Краљевићу Марко.
Кад с' господа вина накитили,
Кад им винце удари у лишце,
А ракија еглен отворила, 5
И хвале се прилипска господа:
Неко с' хвали брацем и сестрицом,
Неко стрицем и са стричевићем,
Неко својом љубом на оџаку.
Марко мучи ништа не говори, 10
Јер у Марка ниђе никог нема,
Већ у Марка самохрана мајка.
Скочи Марко на ноге лагане,
Пак отисну својој бјелој кули,
А и својој остарилој мајци. 15
Кад је Марко кули долетио,
Уђе Марко у кафес одају,
Довикује остарилу мајку.
Мати њему у одају уђе,
Тијо Марко мајци бесједио: 20
„Бога теби, моја стара мајко,
„Што ми ниси рода природила,
„Јали брата, јали и сестрицу,
„Да је Бог да', да ни мене немаш,
„Кад ти немаш већ мене једнога.“ 25
Онда Марку мати бесједила:
„Ниси ни ти у мене једини;
„Још сам теби рода природила,
„А родила Краљевић Јандрију,
„Прије тебе на седам година, 30
„Кад су Турци Прилип поробили,
„Онда Јандру јесу ујагмили,
„Веће има тридесет година
„Како њега јесу заробили,
„Никад теби ја казала нисам.“ 35
Својој мајци Марко бесједио:
„Кувај мени лаке брашненице,
„Док се јунак у одаји спремим.“
Кад се Марко у одаји спреми,
Па бесједи остарилој мајци: 40
„Ја га идем брата потражити.“
Па он слети низ кулу камену,
Па опреми коња помамнога,
Своју мајку опет довикује:
„Бога теби моја стара мајко! 45
„Извади ми обадвије дојке.“
Па их Марко обе пољубио:
„Мати моја! халали ми мл'јеко,
„Које ј' мене довљен дохранило. —“
„Хајде, сине, у сто добри часа! 50
„Душмани ти под ногама били!
„Ка' но плоче од твога Шарина.“
Скочи Марко на свога Шарина,
Пође Марко турској царевини.
Када Марко царевини пође, 55
Тад се Марко у џепове вати,
Па јој даде тридесет цекина;
Још је мајци Марко говорио:
„Не буде л' ме за три годинице,
„Онда знадеш, да сам погинуо; 60
„А ти продај моју очевину,
„Па се храни за живота свога.“
Оде Марко турској царевини,
Све се скита, а за брата пита.
Три године јесу проходиле, 65
Ниђе брата наћи не могаше;
Већ се Марко натраг повратио,
Он удари изнад Сарајева.
Јако Марко вина ожеднио;
Он га викну из свег грла свога: 70
„Сарајево, ватром изгорело!
„Кад у теби ниђе вина нема,
„За дукате, јали за талире.“
Нешто виче из дну Сарајева:
„Не будали, незнана делијо, 75
„А не куни нашег Сарајева!
„Ево доле нове механџије,
„У механи Краљевић Јандрија,
„И у њега за оклађе вино,
„Ако тебе Јандрија натпије, 80
„Он ће теби одсијећи главу;
„А ако л' га вином ти натпијеш,
„Он ће т' дати своју вјерну љубу; —
„Пред механом девет јабланова,
„Свака ј' на њем грана накићена, 85
„Накићена с' турскијем главама,
„Нико Јандре не може натпити.“
Страшан јунак пред механу дође,
Механџију Марко довикује:
„Понеси ми црвенога вина!“ 90
А Јандрија из механе виче:
„Не будали, незнана делијо!
„У мене је за оклађе вино.“
Онда Марко њему говорио:
„Браћа јесмо а за мејдан нисмо.“ 95
Тада Јандре њему говорио:
„Кан'да јеси соја Краљевића?!“
Тада Марко раскрилио руке,
Па ј' Јандрији брату полетио,
У б'јело се лице ижљубише, 100
За јуначко питају се здравље,
Па сједоше пити рујно вино.
Кад се они накитили вина,
Тада Марко приче говорити:
„О мој брате, у мене једини! 105
„Како су те Турци заробили?“
Тада Јандре приче говорити:
„Мене јесу Турци заробили,
„Када котар јесу поробили,
„До Прилипа града долeћели, 110
„А и мене млада ујагмили.“
Тада они на ноге скочишe,
Па одоше бијелу Прилипу.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
