Телал виче по Ерцеговини:
„Тко ј' у кога ноћас на конаку,
Нек не иде рано са конакиа,
Украђена од злата јабука,
А са биеле цареве џамије.“ 5
Ћефиле се младе Серајлије,
Баш трговци један за другога,
Сиромаси по пет за једнога,
А лиеп Анто неима ћефила,
Већ му вежу руке наопако, 10
Па га воде проклетој тавници.
Ал' завика с пенџера дјевојка:
„Ак бора вам два хитра каваза!
Попушчите челебију Анту,
Док ја одем паши под чадоре, 15
Ја ћу Анти добар ћефил бити.“
Истом они у риечи били,
Викну телал по новој чаршији:
„Попушћите челебију Анту,
Изнашла се од злата јабука, 20
У робчета пашина дјетета,
Гдје се баца с њоме у небеса.
