Пошетала два Јакшића млада,
Јакшић Митар с влахињом ђевојком.
Разбоље се влахиња ђевојка,
Питао је Јакшић Димитрије:
"Што је тебе, моја душо драга, 5
"Оћеш ли ми, душо, умријети?"
Одговара влахиња ђевојка:
"Нијесам се разбољела млада,
"Но те кушам, јесам ли ти драга."
Одговара Јакшић Димитрије: 10
"Ах, што рече, моја душо драга,
"Ти си мене и мом срцу драга,
"Како коњу у прољеће трава,
"Али момку у јесен ђевојка."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 328-329.
