Јако мајка Милку вали, Лазаре[1]
Најубава, најгиздава.
Дочуло гу јасно слунце
па говори јасно слунце:
„Нека дојде мома Милка 5
да стојимо, да грејемо."
Мома Милка надстојала
надстојала, надгрејала.
Дочуја гу јасан месец,
Па говори јасан месец: 10
„Нека дође мома Милка,
да стојимо, да гледамо."
Мома Милка надстојала
надстојала, надгледала.
Играј, играј Лазаре. 15
Те се лепо преклони Лазаре.
