Јаквинта/59
| ←ПОЈАВА IV | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА V |
ПОЈАВА VI→ |
ПОЈАВА V
СТРИБОР и РАТКО покривени кацигама долазе.
СТРИБОР:
Јуначе стани! Самрт ледена
Над твојом главом вије венац свој.
У њене руке ја те предајем.
РАТКО:
Не иди даље, или мача ми
Твоја ће мајка закукати сад.
Нити ћеш више љубе видети.
СТРИБОР:
Амо хвалишо!
Јунак је бољи који победи! (Сударају се мачевима.)
РАТКО (измакнув се):
Дижмо кациге,
Јунаку оне не доликују.
СТРИБОР:
Пристајем (Обоје подигну кациге и познаду се.)
РАТКО (изненађен):
Ао да чудна бесомучника! Збиља, јесили то ти?
СТРИБОР:
Е гле, молим те, небих се надао да умеш и на тај начин људе плашити! Али одкуда ти са оне стране?
РАТКО:
Похитах теби, јер је краљ заповедио да му одвојиш неколико чета у помоћ. Он се једнако бори. О да чудног посла! а знам да би се тај залогај највише допао ђаволу. Добро те те не послах тамо.
СТРИБОР:
Хајдемо сад. Е гледај ти њега, како страшно прети, као да су сви паклени дуси са њиме. (Оду.)
|