Јаквинта/43

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА II



ПОЈАВА II
ТАМНИЧАР улази.


ТАМНИЧАР:
Добро јутро, краљу!
ДОБРОСЛАВ (за се):
Сувише мрачан весник светлости! (гласно)
Хвала ти старче! Шта има ново?
ТАМНИЧАР:
Богме, сувише новости! Оно што се до сада тамницом називало, сад је уточиште; а оно, где је некада цветао живот сад је тамница.
ДОБРОСЛАВ:
То је почетак дела крвавих
Продужи само!
ТАМНИЧАР:
Ја немам шта да продужујем, то је посао краљичин, а ја само примам и чувам то што она продужује. Па ипак, ови ће зидови постати узани за такав посао.
ДОБРОСЛАВ:
Да не доводе амо некога!
ТАМНИЧАР:
За сада не! Али скоро ће и тај доћи, кога нема овде. Сиромах војвода Мргуд! Гоне га, што је утеко а да је остао ухватили би га опет. О. о, о! И то је прави белај!
ДОБРОСЛАВ:
Зар Мргуд није преш'о границе?
ТАМНИЧАР:
Пезнам, ништа не знам! Али знам да је јутрос рано долазио Ратко главар и питао ме, колико имаде ћелија у овој тамници? Ту није чист посао. Јаквинта мисли јошт некога да допрати амо.
ДОБРОСЛАВ:
Више о ни чем није питао!
ТАМНИЧАР:
Питао Бога ми! Ето, вели, требају нам собе за нове госте, па ћемо и Доброслава из њих на поље, нек иде, вели куда зна! О, рекох му, на то ја, то би заиста било богоугодно дело. Тако ми светог Сергија, кога ми је и дед и отац и ја славио то је богоугодно дело, јер тај човск и сувише пати.
ДОБРОСЛАВ:
О, сиромаше,
И сувише си изговорио?
ТАМНИЧАР:
А за што не! Та они већ мисле и тако да те пусте, а ја као велим, да ће то бити и самој краљици здраво мило, кад чује да се њезин тамничар слаже са њеном вољом.
ДОБРОСЛАВ:
Да Бог да старче! Ја већ осећам
Да гавран црни гракће надамном! (Оде у другу ћелију.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.