Јаквинта/18

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА V



ПОЈАВА V
Улазе два витеза придржавајући једног војводу.


ВОЈВОДА:
Оставите ме!
Сад ми је лакше, хајд на ограшје,
Десница може јоште махати!
1. ВИТЕЗ:
Не, не, војводо!
Ти не смеш натраг тако обрањен.
Замениће те други у боју.
ВОЈВОДА:
Шта видим тамо? у планинама
Ко облак неки да се примиче?
1. ВИТЕЗ (погледајући):
Душе ми, облак! Тмула грмљава
Заједно са њим бруји одозго.
2. ВИТЕЗ:
Не, није облак! Копља врхови
Кроз горску таму ено севају!
ВОЈВОДА:
Одкуд војска та?
1. ВИТЕЗ:
С киме долази?
(Чују се рогови.)
2. ВИТЕЗ:
Та то је ужас,
Што из пећина стрмог Дриваста,
Као бујица амо продире!
По заставама ја их познајем,
На црном платну беле лобање,
Осветног Бога носе над собом!
Многобожци се амо силазе.
С врхова стрмих, мрачних планина,
Они у помоћ иду Стевану.
1. ВИТЕЗ:
Хајдмо, војводо!
Где, твоја крвца тече једнако.
Придржимо га, малаксао је!
(Одведу га. Јека рогова јасно се чује.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.