Уз пут расла румена ружица,
Што румења, то су млади момци,
Што гонџиза, младе ђевојчице,
Штоно цапти, младе невјестице,
Што отпада, оно пуштенице. 5
Ту налази скоро ожењени:
„Прођи ми се, румена ружице!
„Скоро сам се јунак оженио,
„С удовицом мојом неприликом,
„Штогођ чини, првог' војна фали: 10
„„Први војно, прво добро моје!
„„Добро ли ми за тобом бијаше,
„„Све ја носах свилу и кадифу
„„И папуче сpмом потковане,
„„А сад носим бејаз хантерију 15
„„И папуче гвожђем потковане.““
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 113-114.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 407-408.
