Жалост чини Копчић алај-бего,
Е је њему преминула љуба,
Остало му троје сирочади:
Мала Фата дванаест година,
Але братац од седам година, 5
Треће лудо од по годинице.
Ето бегу и више жалости,
Слушајући писку и плакање
Луде ђеце за својом матером.
Најтеже му оно лудо било 10
У бешици без мајчине ране;
Шикао је Копчић алај-бего,
Шикао је и ушикао је.
А Фатиму тјеше другарице:
"Не бој нам се, Фате другарице! 15
"Ако ти је преминула мајка,
"Тебе ћ' искат' од Босне везире
"За својега сина Усејина."
Ал' се д'јете утјешит' не може.
Тјешио је остарали бабо: 20
"Не плач', ћерце, моје чисто злато!
"Ако ти је преминула мајка,
"Ано ти је бабо остануо,
"Љубиће те боље него мајка,
"Даваћу ти свакоје понуде, 25
"А кројити дибе и кадифе,
"Дивна ћу те научити веза,
"Дано везеш по свилену платну
"На чардаку, на меку душеку."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 572-573.
