Ја имадох кокота — кокота,
Привуче се лисица — лисица,
Украде ми кокота — кокота,
Молих момче комшију — комшију,
Да м' избави кокота — кокота, 5
Не см'јем баба дочекат' — дочекат',
Милу маку причекат' — причекат',
Свекра баба очешљат' — очешљат',
А свекрву миловат' — миловат',
У то доба бабајко — бабајко, 10
И старице мајчице — мајчице:
„Камо, шћери, кокота — кокота?“
У то доба свекрва — свекрва:
„Камо, шћери, кокота — кокота?“
Почеше ме лупати — лупати, 15
А свекар ме бранити — бранити,
Стаде кавга по кући — по кући,
Да не дође каракол — каракол,
Крви с' кућа напуни — напуни,
Про шљемену у обор — у обор, 20
Из обора у поток — у поток,
И занесе све село — све село.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 253.
