Јадан сан малог Хасан аге

Извор: Викизворник


Јадан сан малог Хасан аге

Санак снио мали Хасан ага,
Да г” западеусахлајабука,
У јабуци зрно бисерово,
У бисеру љути змаје спава.
Таји санак, ником не казује, 5
Него бегу, брату рођеноме:
„О мој бего, брате од матере!
„Ноћас самти грдни сан уснио:
„Да м' западе усахла јабука,
„У јабуци зрно бисерово, 10
„У бисеру љути змаје спава.“
Ал' му бего братац одговора:
„О мој брате, бего Хасан аго!
„Што т' западе усахла јабука,
„То ће ти доћ' љубљена ђевојка; 15
„Што ј'у њојзи зрно од бисера,
„То је њојзи чедо под појасом;
„Што у њему љути змаје спава,
„То ће чедо бити мушка глава
„И дијете срца огњевита, 20
„Он ће цару врло додијати.
„Но братане, мали Хасан ага!
„Купи свате, хајде по ђевојку,
„За ђевера бега брата свога.“
Отидоше браћа у ђевојке 25
Cу двадесет тридесет сватова.
Тамо су их дивно дочекали,
Угостили, даром даровали,
Па отoле дому отидоше.
Све пристаје бего јој ђевере, 30
Не би л' снаси угледао лишце,
Но кад доше на Дунај на воду,
Угледа јој, па јој говорио:
„О Богу ти, моја милa снахо!
„Што је тебе потамњело лице, 35
„Као да је уз јунака било?“
Одговара са коња ђевојка:
„Није лице код јунака било,
„Но од труда и далека пута
„И од суза за мојом матером.“ 40
Кад су дошли двору бијеломе,
Хасан ага исто љубу пита,
Она њему исто тако каже;
Не вјерује мали Хасан ага:
„Казуј кучко, јер ћеш погинути!“ 45
Она њему тихо проговара:
„Хасан ага, јес' ли вјере тврде?
„Ево тебе носим силно благо,
„Пет товара удесет сандука.“
Хасан јој се куне и преклиње. 50
Тада њему она право каже:
„Љубише ме два пашина сина
„И четири пашине делије,
„Мула Бећо и кадија Усо,
„Хаџи Ђосо и муфтија Мујо 55
„И јошт неки, све за суво злато,
„Све сам благо собом донијела,
„И сувише чедо под појасом.“
Када Хасо зачу лакрдије,
Хасан аги врло мучно било, 60
Ал' се Туре слакоми на благо,
Узе благо и љубљено злато.
Добродошло, што у кући дошло!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 86-88.