Јагода дјевојка и цар

Извор: Викизворник


Јагода дјевојка и цар

Цркву гради Јагода дјевојка.
Кад је она цркву саградила,
На коњу је у њу улазила,
На олтару дукат остављала.
То се чудо ма до цара чуло; 5
Па говори царе господине:
„'Ајте слуге 'ватајте Јагоду,
„Измјер'те јој косе са аршином;
„Ако коса дуља од аршина -
„Онда амо довед'те Јагоду! 10
Иду слуге тражити Јагоду;
Када слуге нађоше Јагоду,
Мјере њојзи косе са аршином,
Дуња коса и од два аршина;
Они воде Јагоду дјевојку 15
и доводе цару господину.
Кад опази царе господине,
Кад опази Јагоду дјевојку -
Он запита Јагоду дјевојку:
„Јеси-л' Јаго цркву саградила, 20
„Јес' на коњу у њу улазила,
„На олтару дукат остављала?"
Одговара Јагода дјевојка:
„Јесам царе цркву саградила,
„И на коњу у њу улазила, 25
„На олтару дукат остављала.“
Још говори царе господине:
„Ој, бога ти, Јагода дјевојко!
„Волиш бити у камен тавници;
„Јали бити царица госпоjа?“ 30
На то вели Јагода дјевојка:
„Волим бити у камен' тавници;
„Него бити царица госпоја.“
Затвори је царе господине,
Затвори је у камен' тавницу; 35
Тавнила је девет годин' дана.
Често је њу мајка облазила:
У години свакога мјесеца,
У мјесецу сваке неђељице,
У неђељи сваки други данак. 40
Када прође девет годин' дана;
Али иде Јагодина мајка.
Ова иде цару господину;
Љуби цару чизие и кољена,
Да извади кости Јагодине. 45
у Јагоде сва браћа помлађа,
Не ће јој се браћа да пожене;
Док не виде кости Јагодине.
У Јагоде све млађе сестрице,
Не ће јој се сестре да удају; 50
Док не виде кости Јагодине. -
Али шаље царе господине,
Али шаље слуге у тавницу,
Да изваде кости Јагодине,
Да и' даду Јагодиној мајци. 55
Иду слуге пред врата тавнице;
Ал се врата' отворит' не даду.
Враћају се цару господину
и казују цару господину,
Да се врата отворит' не даду. 60
Онда иде царе господине:
„Отвори се, проклета тавницо!
„Да не вичем ође у по ноћи.
„У по ноћи кано и у подне!“
Па удара са чизмом у врата; 65
Како ј' лако чизмом ударио,
Три је лакта земље заграбио;
Ал' с' отвори проклета тавница;
Али сједи Јагода дјевојка,
Пред њоме је сребрия трпеза, 70
На трпези љеба бијелога
И у чаши вина црљенога.
И наздравља Јагода дјевојка
И наздравља цару господину:
„Да си здраво, даре господине! 75
„Да си здраво, с овом чашом вина!"
Пита царе Јагоде дјевојке:
„Ко ти даде сребрну трпезу,
„Ко ти даде љеба бијелога,
„Ко ти даде вина црљенога?“ 80
Вели њему Јагода дјевојка:
„Свети Петар сребрну трпезу,
„A Илија љеба бијелога,
„Свети Нико вина црљенога.“
Кад је чуо царе господине 85
И разабра, што Јагода каже,
Онда вели царе господине:
„Бога теби, Јагодо дјевојко!
„Затвори ме за девет година,
„Не би л' мени ка и тебя било. 90
„Када прође девет годиница -
„Онда мене Јагодо обиђи;
„И ти даруј, доклен ја тавнујем!“
Затвори га Јагода дјевојка,
Затвори га за девет година. 95
Кад се сврши девет годиница,
Онда иде Јагода дјевојка,
Да обиђе цара господина.
А кад уђе у камен' тавницу,
Ал' се цару ни за кости не зна. 100
Тако Јага оста господујућ'
И царујућ' све до свога в'јека.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме, скупио по бившој Горњој Крајини и за штампу приредио Манојло Кордунаш, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, Нови Сад, 1891., стр. 16-19.