ЈЕ Л' ДА СИ...
Је л' да си се жалила, девојко,
Кад си мене песником назвала?
Ол не чујеш, де ми људи веле,
Да се канем песме и гусала.
Још певање није за менека,
А за невен и врло сам мали!
Дотле ће ми тек име да живи,
Док ме смрти у раку не свали.
Нек је тако!... утеха је: душа
Без награде није ти певала:
На гуслама венац ми се вије,
Што је мени дика моја дала!