Ђурђево јутро...
Ђурђево јутро смијало се на те,
Мило и плаво као твоје око,
А ти си крадом газила дубоко
У бистри поток бијела и нага...
Около младе шумиле су врбе
И свима лептир на ружама бдио,
А ја сам скривен близу тебе био,
Дршћ'о и сањ'о сан младости прве...
И док је поток причао ти тајно
Најљепшу бајку из минулих дана,
Ја на те бацих киту јоргована
А росна кита на њедра ти паде.
Ти лако прену, к'о стабљика вита,
И косом прикри своје њедро наго, -
И ја сам виђ'о: твоје лице благо
Руменим стидом како мило плану...
Тако и зора кад је путник згледа
Од стида гори, сва света и чиста,
Ал' од тог стида сво небо заблиста
И жива свјетлост људима се роди...
И у мом срцу свјетлило се роди
И њим завлада моћ и сила твоја,
И млада душа весело пропоја,
Да тебе слави у бесмрћу своме...