Ђура тамничар
Зора, Маро, изведи ми коња,
извед’ коња, изнеси оружје
да ја идем на Стару планину —
где се бију орли и сејмени.
Оро каже: „Моја је планина!“ 5
А сејменин: „Моја је старина!“
Орли су се сејменим одвили:
са крила им пушке поломили,
са нокти им очи повадили,
са кљуни им главе покидали. 10
Ту потече река крвавица —
право тече на црну тамницу.
У тамницу нигде никој нема
само један Ђура тамничаре
и он рани два сива сокола. 15
Месо кида, те ги лебом рани,
сузе рони, те ги водом поји,
косу чупа, те им гнездо прави.
Питаше га два сива сокола:
„Чујеш ли не, Ђуро тамнинаре, 20
да л’ ни раниш да ни препродаваш,
ил ни раниш на бој да ни пратиш,
ил ни раниш на дом да ни пратиш?"
Проговара Ђура тамничаре:
„Не раним ве да ве препродавам, 25
ни ве раним на бој да ве пратим,
већ ве раним на дом да ве пратим.“
Проговару два сива сокола:
„Чујеш ли нас, Ђуро тамничаре,
ми смо синоћ из твоји дворови, 30
твоји двори у пелин урасли
и у двори до три сува дрва
и на дрва до три кукавице.
Једна кука јутром, па вечером,
друга кука, па ич не стањује, 35
трећа кука дању око подне.
Проговара Ђура тамничаре:
„Тај што кука па ич не сгањује,
то је моја мајка остарела;
Тај што кука јутром па вечером, 40
то је моја до та верна љуба;
Тај што кука дању око подне,
то је моја до та мила сестра.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
