Ђурађ Смөдөрвац и љуба му Јелена

Извор: Викизворник



Ђурађ Смөдөрвац и љуба му Јелена

Шетао се Ђурађ и Јелена,
По славноме месту Смедереву,
Ал' Јелена Ђурђу бесједила:
„Славан Ђурђу од Маћедоније,
„Хоћеш-ли ми право казивати, 5
„Што-ли ћу те данас упитати?“
Али Ђурђе Јелени бесједи:
„Хоћу, душо, ако будем знао!“
- „Што не роди наше Смедерево,
„Рујним вином и пшеницом белом, 10
„Ил' је с' мене ил' је с' тебе Ђурђе?“
И Јелена Ђурђу бесједила:
„Није с мене, већ је с тебе Ђурђе,
„Ја бих теби право казивала,
„Ал' се бојим Ђурђу господару, 15
„Да ми не ћеш што-гoд учинити!“
Стаде јој се Ђурђе заклињати:
„О тако ми, Бога јединога,
„Ништа теби учинити не ћу!
„И тако ми, наша четир поста, 20
„И тако ми, три живила сина,
„И патрона светог Вознесења,
„Ништа теби учинити не ћу!"
Онда она стаде бесједити,
Она Ђурђу међу очи гледи: 25
„Можеш знати, Ђурђу господару,
„Када служи сирота Ђурица,
„Служио нас за девет година,
„И Ђурици службу не исплати;
„Подиже се сирота Ђурица 30
„И он оде у бела Будима
„И најми се код Хаџи-Јована.
„Служио га за девет година,
„Служио је дворе и дјевојке,
„Па те зове да га венчаш Ђурђе, 35
„И ти оде па га венча Ђурђу.
„Лепо те је даривала кума,
„Дала ти је гаће и кошуљу,
„Више злата, нег' танана платна,
„Нуз кошуљу злаћану, мараму 40
„И синију од сувога злата,
„На којој је змија преплетена,
„У зуби јој алем-камен драги,
„Проћу кога видиш вечерати,
„И дванаест коња подковати, 45
„У по ноћи као у по дана!
„А ти куми дара, ни уздарја,
„Ни из руке зелене јабуке!
„По том мало време постојало,
„Мало време годиница дана, 50
„Међ њима се мушко чедо нађе
„Па те зове да га крстиш, Ђурђе,
„Да би-ли се смиловао, Ђурђе,
„На крштењу да службу исплатиш,
„И ти оде, па му крсти сина. 55
„Лепо те је даривала кума,
„Дала ти је гаће и кошуљу,
„Нуз кошуљу бисaге дуката,
„И дала ти коња оседлана,
„Сребрним га седлом оседлала, 60
„А злаћаном уздом зауздала,
„А ти куми дара, ни уздарја,
„Ни из руке зелене јабуке!
„По том мало време, постојало,
„Разболе се сирота Ђурица, 65
„Па те зове да га простиш, Ђурђе,
„Да га простиш, да га благословиш,
„Да би-ли се растануо с душом.
„А ти оде, па га прости, Ђурђе,
„Ти га прости, он се раста с душом, 70
„Још Ђурица, мртав под, покровом,
„Ти се куми машаш у недарце,
„Цикну кума као љута гуја,
„А ти скочи као змај планински,
„Па сагради од камена кулу, 75
„Баци куму у камену кулу
„И са кумом чедо пренејако,
„Па запали са четири стране.
„Горе кула а у кули кума
„И са њоме чедо пренејако. 80
„Кад су мајки догореле руке,
„С прсима је заклањала дете!
„Кад су њојзи прси догореле,
„Косама га она заклањала;
„А када је ватра обузела, 85
„Онда вели мајка чеду своме:
„Трпи муке, моје чедо драго!
„Ако ћу ти браћу спомињати,
„Јадна више ни родила нисам;
„Ако ћу ти ујке спомињати, 90
„Јадна браће ни имала нисам!
„Бог нас жеже и свети Јоване,
„Тако Ђурђу ни Бог те не знао!
„Није с мене Ђурђу господару,
„Што не роди Смедерево бело, 95
„Што не роди вином и пшеницом
„Није с мене, већ је с тебе Ђурђе!“
Ђурђе њојзи међу очи гледи,
И 'вако јој тио беседио:
„О тако ми, Бога јединога, 100
„Да се нисам здраво заклињао,
„Вера и Бог, сад би погинула!“



Референце[уреди]


Извор[уреди]

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 39-41.