Ђул са Ђулом

←Расла дуња...

Пламчићи Писац: Јован Сундечић Ђул са Ђулом

Еј, Котари!...→

Ђул се с Ђулом разговара,
Дијевојка са дјевојком.
Прва вели: „Боже мили,
„Да је мени погледати
„Преко мора широкога,
„Да ја видим танку шајку
„И на шајци мог сокола:
„Да л’ је шајком обрнуо
„Амо к мени вјереници,
„Која њему вјеру чувам,
„Тврду вјеру — мермер тврди!...
„И мермер би пријед прсно̂
„Нег’ ли моја тврда вјера:
„Тврда вјера у њедарца.”
Друга вели: „Боже драги,
„Да је мени погледати,
„Проз планине и долине,
„Да ја видим добра дора
„И на њему мога орла,
„Врће ли се мени с војске!...
„Три године цара двори;
„А абера од њег немам...
„И ја њему вјеру чувам,
„Тврђу вјеру од челика:
„Челик би се и превио;
„Ал’ у мени вјереници
„Превила се вјера не би:
„Док ме не би смрт превила
„И у гроб ме положила.”

Извор

• 1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 13, стр. 385.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.