Ђевојка куне своје очи

Извор: Викизворник


Ђевојка куне своје очи

Ђевојка је црне очи клела:
„Црне очи, Бог вас не убио!
„Све виђосте, данас не виђосте.
„Ђе Морава пронесе јавора,
„У гранам јој кује кујунџија, 5
„Кујунџија Витковића Симо,
„А у стаблу везиљица везе,
„Везиљица Зотовића Анђа.
„Говори јој Витковића Симо:
„„Чу ли мене, везиљица Анђе! 10
„„Спремићу ти Мисирско повјесмо,
„„Да ми предеш гаће и кошуљу,
„„Што ти, Анђе, од више претече,
„„Начини ми девет бошчалука,
„„А што тебе од више претече, 15
„„Купи рухо, драга душо моја!““
„Одговара Зотовића Анђа:
„„Чу ли мене, Витковића Симо!
„„Спремићу ти пару царевицу,
„„Да направиш брда и брдила, 20
„„И остало све, што треба стану,
„„А што тебе од паре претече,
„„Начини ми пуца низ њедарца,
„„Да не може зрно проса проћи,
„„А некмоли од јунака рука, 25
„„А што тебе од паре претече,
„„Сакуј себетоке на прсима.““

[Упореди напред бр. 177, н I4 бр. 240 и 243]



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 217-218.