Повило се по пољу ковиње;
По ковиљу попадало иње.
Гледала га Гизда са прозора,
Гледала га па му говорила:
О ковиље моје мило биље! 5
Што си ми се бисером осуло:
Кад си бисер и од себе само!
Ал' ковиље с поља одговара?
А ти, Гиздо! што си своје лице
И руменилом осула ружице? 10
- Није ружа, него крвца своју
Руменила ј' нзнијела боју!
Нијесам ни ја (привати ковиље)
Него зора носу са прозора
Иње ево на то перје моје: 15
Да се кочим, и да се поносим
Са овијем бисер — капљицами!
Ка то и ти, лијепа ђевојко,
Ка то и ти с руменилом крвце
Која твоје бојадише лице.20
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 77.
