Ђак и школа
Ја сам ђаче, књигу волим,
Из ње учим да научим:
Прво да се Богу молим
И мудрости да докучим.
Да научим добро што је,
Да постанем човјек прави;
Да дужности вршим своје,
Да се из сна пренем јави.
Да упознам људе, свијет –
И Слављане браћу своју,
Да од драче будем цвијет
У мирисном перивоју.
Мила си ми школо зато:
Јер без тебе среће није,
Вр'једнија си него злато
Из тебе се бисер сије.
Учит' хоћу све што могу,
Не ћу штедит' мога труда
Без науке бит' не могу
Ништа него памет луда.
Зато тебе школо штујем
Више него злато сухо,
Јер из тебе ја купујем
Скупоцјено сјајно рухо.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 6., у Сомбору, 15. марта 1893., стр. 81.