ЂУЛИЋИ XVIII
| XVIII Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи |
И молио сам очи
Да сузе не лију,
И молио сам прси
Да тако не бију.
И преклињô сам љубав
Та да ме не куша,
Ал’ љубав, очи, срце,
Нико не слуша
А један цветић, што га
Најлепши роди мај,
Чуо је што сам крио,
Најтајниј’ уздисај.
Мирис се тога цвета
С уздахом замрси,
И цветак порумене,
Паде ми на прси.
Па сад ми цветак дражи
Од самих очију,
Па сад ми цветак ближи
Од самих прсију.
Па сад ме љубав гони
Да иштем опроштај, —
Гле, шта учини са мном
Малени цветак тај.
Извори
[уреди]- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 192.193 , Матица српска, Нови Сад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|