ЂУЛИЋИ XVIII

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
XVIII
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи



И молио сам очи
Да сузе не лију,
И молио сам прси
Да тако не бију.

И преклињô сам љубав
Та да ме не куша,
Ал’ љубав, очи, срце,
Нико не слуша

А један цветић, што га
Најлепши роди мај,
Чуо је што сам крио,
Најтајниј’ уздисај.

Мирис се тога цвета
С уздахом замрси,
И цветак порумене,
Паде ми на прси.

Па сад ми цветак дражи
Од самих очију,
Па сад ми цветак ближи
Од самих прсију.

Па сад ме љубав гони
Да иштем опроштај, —
Гле, шта учини са мном
Малени цветак тај.

Извори[уреди]

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 192.193 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.