ЂУЛИЋИ XIX

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
XIX
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи



Jа ти морам и то рећи,
Нека и то знаш, —
Српкиња си, треба да ме
Српски погледаш.

Наш је живот бокор дрво
И славујев стан,
Под дрветом проведосмо
Многи красни дан.

Али дрво понајлепше
Често гризе црв, —
И ја често, врло често
Снивам бој и крв.

Уједаред, изненада
Може куцнут’ час,
Јунацима на милину,
Врагу на ужас.

Викне л’ време да скидамо
Старе окове,
Неће требат’ нико да ме
Двапут позове.

Моја љубо, верна љубо,
Мила си ми ти, —
Ал’ се онда заборави
Љубит’, грлити.

Кад јунаци за слободу
Чуда почине,
Није штета ни за кога
Ако погине.

А за мене понајмања
Српски умрети, —
Та ти ћеш ми сина дати,
Да ме освети.

Извори[уреди]

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 194-95 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.