ЂУЛИЋИ I
| I Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи |
Ао, небо, плаво небо,
Тајовита красото, —
Са висине звезда сине,
Ао рајска милото!
Ноћца бајна, нема тајна,
Само звезда шапће сјај.
Срце чује слатке струје
Тијомирни уздисај.
По уздаси плове гласи
— Васелену обли пој —
Све уздише... више... више...
О љубави вечитој.
Па набуја, кâ олуја,
— Ао јада големог!
Ал’ ме текне кад одјекне
Од празнине срца мог.
Извори
[уреди]- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 171 , Матица српска, Нови Сад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|