ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
XXX
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



Што је јава тако кивна,
Да ти веру сву потреса!
Откуд санку сила дивна,
Да отвори сва небеса?

Засијају зрачне стазе,
Кâ да с’ у дуж звезде сјате,
Видиш своје како слазе,
— Саме душе — ал’ познате.

Рај са земљом загрли се,
И хладноћа са топлотом;
Оне међе растопе се
Међу смрти и животом.

Чујеш вечност како бруји,
На њеном се сунцу згреваш;
Кроз душу ти вера струји
— И ти не знаш да то сневаш.


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 300 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.