ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV

XLIV Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Mоје небо, јер је мутно;
Моје сунце, — јер је село;
Моје цвеће, где год које, —
Јер је тако невесело.

Моји врти, моја поља, —
Јер је тако сузна трава;
Моје звезде, — јер се крију;
Моје доба, јер свет спава.

Моје стазе, — јер су пусте, —
Кад су моје, идем њима;
Моја гора, — јер се сада
Нико о њу не отима.

Гора стрепи на све стране,
Кâ да пропаст свету слути;
Само лишће кашто шане:
Слободно је уздахнути!

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 317 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.