ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI

XLI Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Oна мила, а он врстан; —
Ево иду, купе свате.
Дођоше ми са лимуном,
Да ме њиме старосвате.

Остав’те ме, моји драги,
Нису више за ме свати!
Они моле, тако својски,
— Ја морадох обећати.

Топчидерска црква мала,
Ал’ је пуна светла нада:
Како не би била нада,
Србин војно, српска млада.

Хај, како је сунце топло!
Хај, како је цвеће славно!
Хај, како је мени драго
Миловање ваше јавно!

Како српско коло игра,
Како српске мисли буди!
А кум Јосим загрли ме:
„Стари свате, весô буди!“

Песме јече, чаше звече,
Руменији сви у лицу.
Де, старојко, реци и ти
Ма најкраћу здравичицу!

А старојко жеље ниже
(Као да небо њега слуша):
„Весела вам буди cpeћa,
И кô данас увек душа!“

Испи чашу, — па је хити
И песму је отпевао, —
Кô да није ноћас удиљ
С гробовима друговао...

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 313-314 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.