ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV

XIV Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Tи си већем бледа била,
Ал’ весело са мном шета;
Ти си већем била болна —
...Ја се сећам једног цвета.

Ја се сећам једног цвета,
Који сам ти онда дао,
— Баш бејасмо код Дунава —
Ти задрхта, — цветак пао.

Наводи се још окренô,
Кô да вели: С богом, роде!
П’онда оде, п’онда оде
Путем вала, струјом воде,

Изгуби се тако брзо,
Однесе га вода мутна;
Из твог ока суза кану,
Као нека тужна слутња.

Брзо оде цвет за цветом,
— Она прва суза твоја
Створила је море суза,
У ком тоне душа моја.

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 278 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.