ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV

LIV Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Чујем да си блед у лицу,
А с њега се туга смеши;
Зар ти немаш таку птицу,
Која уме да те теши?

Ако немаш птицу своју,
Што ти гали дане, ноћи.
А ти почуј птицу моју,
Која пева: „Све ће проћи!“

На груди ми птица слети,
Ту рашири крила мека,
Па ми вели: „Ни бриге ти,
Свакој рани има лека!“

Па још дода: „Коло cpeћe
У брзом се хуку врти;
Боли твоји трајат’ неће,
Ни по часа после смрти!“

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 328 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.