ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
L
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



Mолио сам Бога крепко,
Што га мољах Бог ми даде,
Те ми с’ чини душа моја
Да ј’ и она море саде.

Легли вали, па заспали,
Као вишим чудом неким;
Маина им богодана
Чело глади дланом меким.

Па сад плави, ноћи света!
Треперите звезде мило!
Ево море — душа моја —
Уједно се с вама слило.

На зрцалу душе моје
Огледа се месечина.
— Ко те пита, ко ли хаје,
Што је доле у дубина.

Ко те пита, ко ли хаје,
Кол’ко ј’ на дну мртвих снова,
Кол’ко с’ у њој утопило
Жеља, нада и бродова!


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 324 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.