Čuda su skrovena, čudne ti je naravi
ova moć ljuvena, ter kara i zdravi.
Koju stvar ne taju cić one ku služim,
za ku sam u raju, nje ljepos kad združim,
i za ku mnokrat ja oćutim gorki vaj, 5
zašto me ne prija na milih običaj.
Nigda se sva nalip na mene učini,
ter stoju oni hip u morskoj pučini.
Zatoj se sve tužah onomu skroveno
ki znaše jer služah nje lipos ljuveno; 10
ter ki se dan reče ova rič prave njoj,
čudno se zateče namírit mene toj.
Čini me čas oni da pridem u nje dvor,
ter mi cvit pokloni za ljuven razgovor,
a grlo prislavje otvori medeno, 15
ter mene za zdravje uprosi ljuveno.