Čim dalek moja čes drži me po sili

Čim dalek moja čes drži me po sili
Писац: Динко Златарић

PJESAN XCIII

   Čim dalek moja čes drži me po sili
od one ke ures toli mi omili,
   u misleh nje diku i lipos razbiram,
ter dragu priliku kon sebe zamiram.
   Sveđ mi se rumene nje usti priziru 5
i oči ljuvene za kojim umiru.
   Kroz toj sveđ u meni želja se uzmnaža
i srce plameni gorčimi poraža,
   ter venem da prij' čas žudjeni bude doć,
da mi je taj ukras očima nazrit moć. 10
   Tijem vazda gledaje proć stranam primilim
gdi ona dni traje, uzdišem i cvilim,
   i glasim, nepokoj kako mi čini mrit:
lje zaman, pokle k njoj ne može plač doprit.

Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 220, Zagreb, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.