Dva su brajna umiljeno rasla
I med njima sele Mandalina.
Prose im je na dvoje na troje,
Još je braća nikom ne davaše.
Prosi im je Vuin u primorje; 5
Braća su je njemu obećala.
„Mandalina, naša mila sele,
Udaj nam se doli u spridmorje
Za Vuina bogom pobratima.
Hoćemo te pooditi često: 10
U godini, svaki misec dana,
U misecu, svaku nediljicu."
Svršilo se devet godin dana,
Jedan drugom brajne govoria:
„Boga tebi, moj mieli brajne, 15
Kad smo sele za Vuina dali,
Mi smo joj se tvrdo obećali,
Da ćemo je pooditi često:
U godini, svaki misec dana,
U misecu, svaku nediljicu. 20
Ovo nam je devet godin dana,
Da je nismo poodili brajne."
I sedlaju dva najbolja konja,
Oni jašu doli u spridmorje.
Kad su došli dvoru Vuinovu, 25
Prid dvorom mu zelen borje resa,
Pod njim sidi Vuinova majka.
I božju joj pomoć nazivaše:
„Bog pomozi, Vuinova majko.“
„„Zdravlje bog daj, dvi delije mlade 30
„Da gdi ti je Vuin dobar junak?"
„„Iša mi je bili lov loviti,
Da mi ne će za nedilju doći.""
„Da gdi mu je ljubi Mandalina?"
„„Gori mu je u svitlim kamaram, 35
Šavak šije, grozne suze roni.
Kad ju braća za Vuina dali,
Jesu joj se tvrdo obećali,
Da je oće pooditi često:
U godini, svaki misec dana, 40
U misecu, svaku nediljicu.
A ovo je devet godin dana,
Da je nisu čuli ni videli.""
Kad to čuje mlada Mandalina,
Teče doli niz bile dvorove, 45
Veže konje, gdi i Vuin veže,
I vodi jih u svitle kamare,
I sida jih, gdi i Vuin sida
I ona jih i ljubi i grli,
Od mila jim sida na kolina 50
I meće jim ruke u nidarja.
Malo vrime toga postajalo,
Grede doma Vuin, dobar junak:
„Aj milice, mila majko moja!
Gdi je meni ljubi Mandalina?" 55
„„Gori ti je u svitlim kamaram,
Gori ti je, da bi oslipila.
Njoj su došle dvi delije mlade,
Dvi delije znane i neznane
I neznane, nikad nevidjene. 60
I ona jih i ljubi i grli,
Od mila im sida na kolina
I meće im ruke u nidarja.""
Kad to čuje Vuin, dobar junak,
I on grede u svitle kamare 65
I on vadi nože iza pasa,
Ter jih meće braći u grlajca.
Kad to vidi mlada Mandalina,
Vadi braći nože iz grlajca.
Ter jih meće sebi u srdajca. 70
Kad to vidi Vuin, dobar junak:
„Ne čin’ toga’ mlada Mandalino!"
Al se mlada sama sagubila.
Pak joj vadi nože iz srdajca:
„Aj milice, mila majko moja! 75
Sad mi prosto po dvoru šećavaj.
Da mi nije od Boga grijote
I od ljudi velike sramote,
I tebi bi glavu odfatia.*
Naša sloga, poučni, gospodarski i politični list god. X, broj 2., u Trstu 16. januara 1879., str. 7.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 22-25.
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 13-14.
