Zakon je ljuveni da virno tko služi,
da obraz rumeni od gospoj sadruži.
Ja togaj ne vidih, zač virno ku služih
i pravo još slidih, ljepos nje ne združih.
Zatoj se on bljudi, svakomu ja velju, 5
tko ne zna od ljudi ljuvenu tuj želju;
mnogo je medena i slatka kad je sprid,
danu je ledena i gorka unaprid:
uvede človika ter ga pak odbigne,
da veće dovika pokoja ne stigne, 10
ni da se veseli za svoje mladosti,
nego smrt da želi umisto radosti;
da jošte govori pod gorcim plamenom:
"Što me Bog ne stvori od mora kamenom,
odkole ufan'je ne imam vas moj vik 15
čemerno zdihan'je da ljuven prija lik!"
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
