U smrt gospođe Made Nikove Zlatarić, gospodinu Baru Zlatariću nje sinu Писац: Динко Златарић
Godišta i svita, rodjače primili,
mati tva biv sita od nas se odili.
S nami njoj dano bi dug život uživat,
a po tom na nebi z blaženim pribivat.
Tijem nam se dreselit podobno ni za njom. 5
neg se prije veselit imamo ne srećom.
Ovdi je živila hvaljeno zadosti
i svake vidila na svoj dan radosti;
pak zakon naravi obsluživ što htiješe,
zemlji toj ostavi zemaljsko što biješe; 10
ostavi tešku put, a ne duh u slavni
Abramov pođe skut gdi dobru svrhe ni.
Tuj ona sveđ gleda slavu ka našima
gledat se vik ne da umrlim očima,
i sliša što čuti ne može uho vik, 15
i što vik ne oćuti u srcu živ človik.
Blažen je samo taj komu zda višnja čes
uživat dobra ovaj koja njoj zdala jes.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.151-152, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
