Tirena/At peti
| ←At četvrti | Tirena Писац: Марин Држић At peti |
Prvi prizor
[уреди]LJUBMIR
Jaoh, gdi sam ja ovoj? U kojoj dubravi?
Koji li nepokoj ja čuju u glavi?
Svit mi se vas mete, ter dubja i gore
oko mene lete: Što ovoj bit more?
Jeda je san ovoj ki smeta, jaoh, meni
noćni mir i pokoj u gori zeleni?
Ali mi nî dosti, jaoh, obdan tužiti
drage vil liposti želeći združiti?
Ma ovdi, jaoh, tko je? Koga ovdi vidim ja?
Tirena ovo je, mâ draga gospoja!
Tirena ovo je! Ah, bože, što je ovoj?
Tko tako, gospoje, potlači ures tvoj?
Ki vihar otruni cvit tvoje liposti
i mene napuni pakljene žalosti?
I čemu taj lica pogledam sunčana
gdi su jak ružica ublijedili ubrana,
ter srce, jaoh, moje gorko se raspada
pogledav na tvoje blido ličce sada?
Zli satir je uzrok vas, - sad poznam zlo moje! -
Da takoj tvoj obraz pogledam, gospoje!
Da ures izbrani na zemlji gledam ja,
prilike komu nî pod suncem koje sja.
Odveće, diklice, mnom se si bolila,
pokli s' tač tve lice za me potlačila.
Velika ljubav jes ku nosi sad meni
anđelski tvoj ures u gori zeleni,
pokoli za mene drage vil ostavi
i vode studene u slavnoj dubravi,
gdino su sva dobra i rajsko sve bitje
i gdi stan svoj obra razbludno prolitje.
Ma što cknim, gospoje, ter ne idem združiti
s tvojom duše moje? Er, vajmeh, živiti
bez tebe nije mi moć; bez tebe dan meni
svrnu se u mrklu noć u gori zeleni.
Da li ću patiti tolike žalosti?
Budem sad skratiti sve ove gorkosti!
Ovdi LJUBMIR usktjebude se ubit, a družba mu pridođe, ter ga uzdrže.
Drugi prizor
[уреди]RADMIO
Ljubmiru, boga rad, što se toj, vaj, čini
od tebe ovdi sad u pustoj planini?
LJUBMIR
Bolje je umriti, takoj se meni mni,
negoli živiti nesrićan po sve dni.
Blaženi, Radmile, koji se ne rode,
er nesrećne sile toga ne nahode.
LJUBENKO
Vrijedni uresu izbrane mladosti,
na te sad koje su napale žalosti,
ter svitli tvoj obraz nemilo grdi tač
njeki smrtni poraz i njeki smrtni plač?
LJUBMIR
Tirena lijepa vil cić moje ljubavi
potlači obraz bil i ures gizdavi!
S satirom zao bih boj, - satir me rani, jaoh,
i ranjen ja takoj jak mrtav tuj padoh.
Tuj me je tužna vil jak mrtva zastala,
sama je toga dil sebi smrt zadala!
Koli se, vajmeh, rih malo prî ja blažen,
a sad sam vrhu svih nesrećnih poražen!
LJUBENKO
Jaoh, što sad vidimo? Tirenu lijepu vil?
S Ljubmirom dilimo, Radmile, grozni cvil.
RADMIO
O smrti nemila, izagnana s nebes,
da li s' potlačila od svita vas ures?
Da li sve radosti obrćeš svjetovne
u gorske žalosti, u tužbe jadovne?
LJUBENKO
Oči, vi suzite, - jaoh, srce prosi toj!
Suzami skratite gorki naš nepokoj.
I vi, vode i luzi, pomoz'te nam cvilit,
er tolikoj tuzi, jaoh, nî moć odolit.
Treći prizor
[уреди]REMETA
Mir s vami, pastiri, u vaše željenje
višnji vas samiri! Što je toj cviljenje,
ka li je tužba toj i boles vaša taj?
Lik je li koji njoj na zemlji? Što li 'e ovaj
gizdava diklica?
RADMIO
Od voda je ovoj vil;
bijela je nje lica prijeka smrt potlačil',
našadči ovoga na zemlji pastira,
ljubovnika svoga, ranjena od satira,
gdi leži jak mrtav u planini pusti,
koga tužna zgledav od muke duh pusti.
REMETA
O svite, ti ti si pun tamne tamnosti,
daleče koli si od višnje svitlosti!
G zlu tvomu pristaješ po grešnoj naravi,
od dobra ostaješ ko'e ti bog objavi;
nebeske darove anđelske ohodiš,
zemaljske otrove a s tvojim zlom slidiš.
O slipi čovječe, zemlja ti omili,
ka te, nesvijesniče, na gork plač usili;
a nebo ostavi, gdi višnji pribiva
i gdi se u slavi vječni mir uživa.
K nebesom dvigni oči, pogledaj vrh gora
gdi sunce s istoči sad tvoj vid otvora;
ostavi tamnosti, kako ti on sviti,
svojome svitlosti, čovječe, ktjej iti.
Pastiri mo'i mili, ki ste čâs i slava,
i vazda ste bili, od ovih dubrava,
vašim se suzami boli duša moja,
i ovdi sam k vami, pastiri, došao ja,
da bih vam dao pomoć, zač mnoga objavi
menije višnja moć u ovoj dubravi.
Tim, drazi, za mal čas poslušajte starca,
er vam će višnja vlas skoro smirit srca.
Pastiri, znajte ovoj, er višnji za milos
dušu su vili toj uzeli, nje lipos,
da takoj dan i noć za drazim ne cvili,
bez koga nije moć živiti toj vili,
koju će povratit, vjerujte vi meni,
i žalost vam skratit, pastiri ljuveni.
LJUBMIR
O višnji, vratite pridragu vil meni,
srcu mi skratite nepokoj pakljeni!
RADMIO
Tirenu Ljubmiru a svitlo sunce nam,
ružicu rumenu zelenim planinam!
LJUBENKO
Vrat'te nam veselje ovome liposti,
odžden'te dreselje od naše mladosti.
REMETA
Priklono svaki vas, pastiri gizdavi,
k višnjemu dvigni glas, zla da vas izbavi,
ki može veselje sada vam povratit
i gorko dreselje u rados obratit.
LJUBMIR
U oganj postavljam gorušte ljubavi
me srce, kim spravljam i u sni i javi
vas višnje hvaliti, Tirenu kad meni
budete vratiti u gori zeleni.
RADMIO
Liru vam ovaj sad, o višnji, darivam
uz koju već nikad spijevati ne imam
neg kada hvaliti budem vašu kripos,
kojome vratiti možete ovuj lipos.
LJUBENKO
Sve pjesni koje ja služeći neharnoj
u vjetar metah tja, - višnji, vi znate toj, -
u hvalu u vašu sad hoću obratit,
a lijepu vil našu hotjejte nam vratit!
RADMIO
Ljubmiru Tirenu a svitlo sunce nam,
svu rados ljuvenu vratite planinam!
IZ NEBA GLAS
Zavjete primamo, pastiri ljuveni,
a dušu vraćamo prilijepoj Tireni.
Ovdi se vila uporavlja, a remeta govori:
REMETA
Oto vam gizdava Tirena, pastiri!
Bogu hvala i slava koji vas samiri.
I zbogom!
LJUBMIR
Gospoje Tireno!
VILA
Dragi moj
Ljubmiru!
LJUBMIR
Ovo je priverni sluga tvoj!
Četvrti prizor
[уреди]MILJENKO
Gospoje gizdava, Miljenko sluga tvoj
u ruke tve dava pritužni život svoj;
bez tebe živiti, gospoje, ne more!
LJUBMIR
Stan' tamo, čuješ ti, divjače od gore!
MILJENKO
Što tiskaš? Vila taj moja je gopoja!
RADMIO
Bježi tja, ne vikaj!
MILJENKO
Neću je oći ja.
LJUBENKO
Viđu ja, život tvoj omrzao tebi jes.
RADAT
Što biješ dijete toj? Probavi taj bijes;
taj vila sva tvoja neće bit, neka znaš;
naša je gospoja!
DRAGIĆ
Što ljudi tuj tiskaš?
LJUBMIR
Ne štedi divjake! Udari, Radmile!
RADAT
Što b'jete junake? Koje su toj sile?
LJUBMIR
Sad ćete viditi što je po dubravi
nesvijesno hoditi.
RADAT
Hodimo kako i vi.
Udari, Dragiću! Strašiti nemoj se,
a, moj dobri ptiću, Miljenko, ne boj se!
Peti prizor
Ovdi dobar čas boj biju, uto izidu tri satiri i na njih udare, i u troje boj biju, a vila im iz gore govori, na riječi od koje se ustave.
VILA
Ljuveni pastiri, izbrana mladosti,
i vi svi satiri, planinska radosti,
vaj, što toj činite? Hoće li razum toj,
ali bojem mnite u gori steć pokoj?
Čovječe, što s mirom bez boja mož' imat,
nikada s nemirom ne imaš toj iskat.
Ako se cić mene bijete, ljuveni,
ovo vam Tirene u gori zeleni.
Odžden'te zli nemir od vaše mladosti,
a prim'te božji mir pun svake radosti.
Ja vam ću vila dat darove tej sada
ke ne biste pitat umjeli nikada:
pastirom vas razum od svita i znanje,
satirom pamet, um i ljucko spoznanje;
ostalim daću svis, da znaju na sviti
kako je u nesvis gruba stvar živiti.
Svakomu ću još dat jednu od mo'ih sestara,
ku će vik uživat, š njom da se istara;
er mnoge ja vile sestre imam u vodi,
prilijepe i mile, koje voda rodi;
a ja od vas inoga ne pitam neg mira
i vjerenika moga, dragoga Ljubmira.
Ovdi, budući se od boja ustavili, RADMIO govori:
RADMIO
Junaci hrabreni, oto vil gizdava
u gori zeleni milos vam svo'u dava.
Ne bi li bolje nam sada boj ostavit,
a ovim planinam, junaci, za njom it?
U rajskoj liposti ovej slavne vile
čudne su kriposti na sviti i sile:
može svaku žalos i svako dreselje
obrnut u rados i u rajsko veselje.
Oto nam hoće dat darove tej sada
ke ne bismo pitat umjeli nikada;
tim, bratjo, pođimo za njome boga rad,
veće se ne bijmo, mir budi s nami sad!
SATIR
Mir budi!
SATIR
Mir ću i ja.
SATIR
Da i ja, brate moj.
RADAT
Mir ću i ja, kad moja gospoja hoće toj.
MILJENKO
Ja ino ne želim, junaci, nego mir.
DRAGIĆ
I ja mu se veselim, - zla mraka uzmi nemir!
REMETA
Veliki bože moj, usiona tvoja vlas
milosni pogled tvoj obrni svrhu nas,
i ovi mir potvrdi komu je svak nas rad.
Bože, ne pogrdi molitvu moju sad!
Ovdi s tancom čine mir, i s tancom odhode za vilom, a KUPIDO izlazi i govori puku:
Šesti prizor
[уреди]KUPIDO
O ki nas slušate s ljubavi i s radosti,
veće ne čeka'te sad ove mladosti;
zač oni pođoše njih dragu vil slidit,
a mene ođoše ki vladam nebo i svit,
da budem moliti priklono sada svih,
da srce primiti budete dobro njih
i ljubav kome sad hotješe zadosti
ovo brijeme od poklad uzvisit radosti.
Za drugo ništar ja, o puče, neću rit,
zač sunce, koje sja, svitlo će vazda bit;
nenavis ne more učinit nemila
da ruža od gore nî rumena i bila.
SVRHA.