Svak meni zabavi gdi daju svit ljudem
ne služit ljubavi, a sebe ne bljudem.
Ja srca dim s dobra, po roku naučen,
da tko li toj obra kako ja bit mučen,
strah me je domalo on da se ne kaje, 5
trud nad sve ostalo milosti čekaje.
Makar ja ne kušah krjeposti ljuvene,
ter sada ne sužah da život moj vene;
vim da bi oćutil tko moju boljezan,
ja mnju bi ni slutil na srci ljubezan. 10
Ne ima' li pokoja život nje, živeći
kako moj jur, koja skonča ga gniveći!
Da bi se oni dan u broju ne našal
kad najpri ljuven plan mene je obašal
ona jur da mista travicam ne zenu 15
na kojih godišta osam gre da venu!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
