Gizdava krunice, kroz te m' srce gori,
Skin' mi dil tužice, da me tač ne mori!
Ja t' priđem umiljen, proseći milosti,
Da tobom udiljen budem tve svitlosti.
Od tebe uhiljen dilim se suzeći, 5
Tom ranom ucviljen, čemerno tužeći.
Reci mi, zač prosiš od Boga veselje,
Tač pokle mom nosiš srdačcu dreselje?
Ere Bog nebeski, koga vas raj slavi,
Tere kralj anđeoski ovoj nam svim pravi:10
Tko dili milosti, milos će imati,
Tko daje žalosti, žalos će prijati.
A ja kad smiljenje od tebe usprosim,
U srcu cviljenje gorčije odnosim.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
