Slave ja mladosti inojzi jur ne dam
ner tvojo' radosti, za milos ku gledam;
jer volju poslužit tebi, vil, a za har,
negoli sadružit od ine ljuven dar;
zač mi si danica viditi vrh gore, 5
plamenom gdi lica ljuvenim tva gore.
Mani si još vidit serena od mora,
zatoj te rih slidit do moga umora.
Uzras tvoj gizdavi tko da ga ne poje?
tko da ga ne slavi sve kako gospoje? 10
Najliše gdi sve vil visinom dobivaš
i takođ obraz bil ljepotom prisivaš,
da kad gre ljepos tva, mni mi se, u koli,
ter mi se pamet sva za rados oholi.
On tvoj hod gizdavi (toli je običan) 15
tko vidi, svak pravi: "K tancu je priličan."
Volja kad govoriš, neka znaš, sunačce,
sve moje satvoriš u željah srdačce;
ar ima ljubezan tvoja rič, gospoje,
toliku jer pjesan mnim nitko da poje.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
