Rakle, eto sada ti zakle se da meni
jedan ćeš sam dati tvoj celov medeni;
nu kô mi darova rumene tve usti,
sto i sto celova još meni dopusti.
Ah, gdje su riječi tve, Raklice mâ mila,
da li si tve kletve s celovim zabila?
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.